Слушајте Sputnik
    Лик Емануела Макрона на протесту Жутих прслука у Паризу

    Макрон усталасао бару, али Европи је лакше да Американцима препусти лидерство /видео/

    © AP Photo / Kamil Zihnioglu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 642
    Пратите нас

    Предлози француског председника Емануела Макрона за нову методологију проширења ЕУ, која подразумева само економску интеграцију, не одговарају ниједној земљи кандидату, нити региону Западног Балкана, оцењено је у емисији „Свет са Спутњиком“.

    Бомбастичне изјаве француског председника последњих недеља сустижу једна другу, изазивајући узбуну и у ЕУ, и у НАТО-у. Макрон је оценама да је ЕУ пред понором, а НАТО у клиничкој смрти, „усталасао бару“, каже Душан Гујаничић са Института за политичке студије.

    Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику истиче да је у сада већ чувеном интервјуу за лондонски „Економист“ од 8.000 речи Макрон успео да буде провокативан и по питању проширења, али да то није ништа ново, јер је Француска и у време Франсоа Митерана имала отклон према проширењу, а у прошлости два пута блокирала улазак Британије у ЕУ.

    Маркон је сада у нон-пејперу, незваничном документу прослеђеном прошле недеље чланицама Уније, предложио друкчији приступ проширењу који подразумева само економску интеграцију, што, сматра Грубјешићева, није добро за Западни Балкан, јер га оставља на маргини.

    Према речима саговорнице Спутњика, о том предлогу ће се још дебатовати, а што се тиче региона, каква ће бити Макронова улога зависиће од тога хоће ли он успети да се позиционира као нови лидер „постбрегзит Европске уније“.

    „С обзиром да немачка канцеларка Ангела Меркел одлази са власти 2021. године ту је шанса коју француски председник жели да искористи. Међутим, не треба гајити илузије: многима у ЕУ се не допада Унија с Макроном на челу. Истовремено, није спорно да се Француска више заинтересовала за Западни Балкан, али јесте споран њен став према проширењу — да ЕУ мора прво да се реформише како би се проширила, мада те две ствари могу и увек су текле паралелно“, каже Сузана Грубјешић.

    Од проширења нема ништа

    Бојан Билбија, уредник у листу „Политика“, сматра да од проширења нема ништа и да је та прича завршена. Према Макроновом мишљењу, неопходно је велико реформатирање Европске уније, па тек онда може да се иде даље.

    „Управо је Макрон то зауставио, јер оваква ЕУ није у интересу Француске, која види много већи простор за себе у будућој Унији другачије обликованој након изласка Британије“, каже Билбија и додаје да Француску највише занима безбедносна компонента због чега и говори о европској војсци.

    Француска сматра, објашњава он, да Европа треба да буде самосталнија од САД у сфери безбедности, јер је она највећа војна сила са изласком Британије из ЕУ, има најјачу војну индустрију и нуклеарна је сила.

    „Кад Британија напусти Унију Француска ће бити једина стална чланица Савета безбедности УН из ЕУ, нека врста мини Америке унутар ЕУ, а покушаће да буде водећа у безбедносним гаранцијама за Европу и, наравно, да упосли своју војну индустрију. А онда прво морате да елиминишете конкуренцију“, каже Билбија.

    Да би се све то постигло, Француска и Макрон морају прво да изазову одређене потресе, „отму сва та права“ и наметну се, а француски председник управо то ради блокадом проширења, додаје он.

    „Џа или бу“ за НАТО

    „Макронове изјаве о НАТО делују као земљотрес, али оне нису далеко од истине. Чак је и министар одбране бившег председника Николе Саркозија, који је Француску вратио у јединствен систем командовања Алијансе, ових дана признао да је НАТО од пада Берлинског зида у егзистенцијалној кризи“, наводи Гујаничић.

    Он, међутим, оцењује да није реално да Макрон истера до краја причу са европском војском.

    „Проблем многих европских држава је што су оне суштински незаинтересоване за аутономну европску одбрану. Лакше им је да Американцима препусте вођство у НАТО-у и да их не боли глава“, образлаже наш саговорник.

    С друге стране, питање је како би на европску војску реаговали Американци, каже Гујаничић који сматра да ће због свега овога следећи, лондонски самит НАТО-а бити „најзанимљивији после оног у априлу 1999. године, када је донесена одлука о почетку агресије на СР Југославију“, и да ће чак, како су оценили неки западни медији, бити у извесном смислу „џа или бу“ за тај блок.

    Сузана Грубјешић истиче да се улога НАТО-а испитују с обе стране Атлантика. Европа, додаје она, уколико жели да постане глобални лидер мора да покаже стратешку аутономију — не може довека да буде економски џин, а политички патуљак, али ПЕСКО (Стална структурисана сарадња као део безбедносне политике ЕУ) ипак не може да замени НАТО.

    Реформа еврозоне

    Целу дебату коју је покренуо Макрон Грубјешићева види као подстицај да се одлучи да ли ће се прихватити француска визија више кругова у ЕУ.

    Према њеном мишљењу, највећа битка се у ЕУ заправо води око реформе еврозоне, што је кључна тачка разилажења између Макрона, који се залаже да еврозона добије и свој буџет и свог министра финансија, и других који нису претерано склони том решењу.

    Билбија објашњава да је идеја да онај ко неће да се прикључи тој реформи остаје у другом кругу, док они који хоће улазе у вишу сферу интеграције.

    „И тек кад се то догоди могу да приступе даљим интеграцијама и да нас приме у трећи круг, мада се помиње и четврти“, наводи он.

    У ЕУ су уочили грешку и схватили да са 28 чланица које имају право вета не може да се води реална политика и то се може упоредити са постпетооктобарским ДОС-ом, чије су чланице биле као „рогови у врећи“, каже Билбија, али и упозорава да у реформи која се предлаже може настати хаос који нико неће моћи да распетља.

    Тагови:
    САД, Француска, Емануел Макрон, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога