Слушајте Sputnik
    Барикада на граници Србије са Косовом

    Крваве руке британске војске: Кад ће „Блек воч“ са Косова бити извађен „из фиоке“

    © AFP 2019 / SASA DJORDJEVIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    22656
    Пратите нас

    Ако у Британији један цео батаљон „Блек воч“ због злочина које је починио њихов припадник на Блиском истоку може да заврши на клупи Међународног кривичног суда за ратне злочине, ко би требало да одговара за злочине почињене на Косову под окриљем мисије Кфор?

    Војно руководство Велике Британије сакривало је информације о злочинима британских војника у Авганистану и Ираку, све док истражитељи нису пронашли доказе умешаности једног од војника специјалне службе Велике Британије у убиства, као и доказе о злоделима које су извршили чланови батаљона „Блек воч“. Реч је, како се наводи, о пребијању, мучењу, сексуалним злостављањима и тако даље.

    Највише злочина кад је дошао Кфор

    Лондонски медији оцењују да је афера толиких размера, да може довести до покретања истраге Међународног кривичног суда за ратне злочине у које су умешани британски војници.

    А шта је са Косовом? Да ли је могуће покренути истрагу, ако не и подићи тужбу за злочине који су се десили под одговорношћу британског или било ког другог батаљона у оквиру Кфора? 

    Командант приштинског корпуса, пензионисани генерал-пуковник Владимир Лазаревић подсећа да је долазак мисије Кфор на Косово и Метохију прошао конфузно и неорганизовано и да се највише убистава и отмица српских цивила десило у том периоду. Мисија Кфора, по његовом мишљењу, није одговорно приступила свом послу.

    „За време измештања српске војске и доласка страних тешко наоружаних припадника Кфора, 36 припадника нашег корпуса киднаповано је и убијено, као и на десетине цивила и то пред њиховим командантима, док су у њиховом друштву били униформисани терористи, то јест, припадници ОВК“, присећа се наш саговорник.

    По његовом мишљењу, у старту је начињена грешка са стране Кфора јер нису преузели ни записнике од наше војске из зоне одговорности, већ је допуштено дивљање терориста и у то у њиховом присуству. То је, додаје наш саговорник, пропуст који никада није кажњен нити истражен, а однео је на десетине српских живота. 

    „Припадници Кфора добили су мандат од УН да гарантују безбедност Србима. А нису то урадили! Значи, они сносе сву одговорност — законску и моралну. Како је могуће да на очиглед 50.000 савремено опремљених војника погине на хиљаде цивила“? пита се генерал Лазаревић.

    „Легитимитет“ за убиства 

    По његовим речима, никада није касно да се та одговорност утврди, јер се добро зна ко је био задужен за коју зону. У случају зоне одговорности Британаца, десила су се два озбиљна злочина над Србима — у селу Старо Грацко, где је 1999. године ликвидирано 14 српских жетелаца, као и експлозија аутобуса „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева, када је настрадало 12 Срба, док је чак 48 рањено. За ове злочине нико није одговарао, а према обавештајним подацима наше службе, у случају дизања у ваздух аутобуса „Ниш експреса“, одмах по почетку истраге, Кфор је по хитном поступку двојицу својих официра послао назад за Лондон. 

    „Ако се не зна појединачно ко је одговоран, зна се ко им је био командант. Они морају да сносе одговорност ако се злочин десио у њиховој зони. Више је цивила погинуло за месец до два по њиховом доласку, него за све време рата. Говорим о Србима. Одговорност је на Кфору. Ово је питање и за нашу државу и за државе чији су војници били или су још у мисији на Косову и Метохији, али и за Савет безбедности Уједињених нација и Унмик“, децидан је Лазаревић.

    Професор међународног права и геополитичар Срђан Перишић додаје да припадници служби било које државе, док су под њиховом контролом и обављају за њих прљаве послове, неће бити процесуирани за злочине на Косову — никада. Случај „Блек воч“ је, сматра он, обелодањен само зато што се отргао контроли.

    Отргли се контроли

    „Ако су они који су извршили злочине и даље под контролом британских обавештајних служби и ако и даље за њих обављају прљаве злочине, они ће без обзира на све бити заштићени од своје државе. Међутим, ако откажу послушност, биће им извучени ’из фиоке‘ сви злочини које су починили. Дакле, све се своди на то да ли је неко лојалан или не намерама одређене државе, а у овом случају Британије“, наводи Перишић.

    Одмах по доласку америчких трупа на Косово и Метохију, у зони њихове одговорности Кфора запаљене су српске куће у шест села око Гњилана. Француске трупе чувале су Гојбуљу, једино преостало српско село у општини Вучитрн, где су терористи ОВК ипак успели да запале 400 српских кућа. Кфор је обезбеђивао и Приштину, па је и поред тога ОВК упао у 50 српских станова. Кфор је у неколико случајева интервенисао и истерао узурпаторе. Али, само на кратко.

    Талас безакоња на Косову и Метохији почео је 13. јуна 1999. године, дан по уласку првих снага Кфора на Косово, а кулминирао је 24. и 25. јуна, када је само у Приштини убијено 16 људи. Међународне снаге на Косову распоређене су у пет зона. Највећа је британска, са седиштем у Приштини. Седиште америчке зоне је у Гњилану. Команда француске Провизорне бригаде је у Косовској Митровици, а Немачке у Призрену, где је убијено двоје српских цивила. Италијани су задужени за Пећ, где је спаљено највише српских светиња. 

    Тагови:
    оптужбе, Срби, Србија, Кфор, Британија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога