Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 433
    Пратите нас

    Земљотреси који су погодили Албанију, један јачине 6,4, а други јачине 5,4 степена Рихтерове скале, сматрају се најразорнијим потресима на Балканском полуострву у последњих 30 година. Међутим, историја нашег полуострва познаје и разорније потресе, међу којима су неки умели да практично збришу са лица земље читаве градове.

    Управо такав потрес погодио је Дубровник 6. априла 1667. године. Током историје, Дубровник је погодило око 1000 потреса, а први који је забележен као катастрофалан догодио се 1520. године. Међутим, овај из 1667. године, јачине 7,4 степена Рихтерове скале, био је најразорнији — уништио је град, а погинуло је око 5000 људи — око 80 одсто тадашње градске популације. Дубровачка република, у то време веома моћна трговачка и политичка сила, никада се након земљотреса није опоравила. Таворила је све до 1806. године, када су Наполеонове трупе ушле у град и укинуле републику.

    Скадар 1905. године

    Северозападни део данашње Албаније и југозападни део тадашње Црне Горе био је погођен јаким земљотресом јачине 6,6 степени по Рихтеру, а посебно је страдао Скадар. Током године, земљотресом је погођен и Крупањ, а у земљотресу у индијској провинцији Лахоре погинуло је 19.000 људи. Података о жртвама земљотреса у околини Скадра нема, а тадашње црногорске новине известиле су да се тресла читава јадранска обала и да није било града у којем макар једна кућа није била оштећена.

    Скопље 1963. године

    Са земљотресом у Скопљу у тадашњој Југославији почиње серија разорних земљотреса који ће се окончати оним на црногорском приморју 1979. године. 26. јула 1963. године у 5 часова и 17 минута Скопље је погодио земљотрес јачине 6,1 степени Рихтерове скале, који је сравнио град. Погинуло је 1070 становника града, најмање 3000 је повређено, а 1200 особа су остали инвалиди; порушено је 15.800 станова, а оштећено 28.000. Без крова над главом остало је око 200.000 људи. Земљотрес се осетио на 50.000 квадратних километара.

    Земљотрес је уништио око 80 одсто Скопља — између осталог и позориште, Дом војске, Народну банку… Део срушене железничке станице са сатом који је заустављен на 5 часова и 17 минута остао је као спомен на катастрофу и ту се данас налази градски музеј.

    © Wikipedia /
    Симбол потреса - стара железничка станица у Скопљу, са сатом који је стао у 5 и 17 часова.

    Земљотрес у Скопљу покренуо је акцију солидарности широких размера у целој Југославији. У прикупљању помоћи истакао се и тадашњи амерички амбасадор у СФРЈ Лоренс Иглбергер, каснији државни секретар САД, а разрушени град посетили су и Јосип Броз Тито и генерални секретар КП СССР Никита Хрушчов.

    „Скопље је доживјело невиђену катастрофу, али Скопље ћемо поново изградити уз помоћи цијеле заједнице. Оно ће постати понос и симбол братства и јединства, југословенске и свјетске солидарности“, рекао је Тито након земљотреса.

    Бањалука 1969. године

    Земљотрес у Бањалуци одликује се по томе што је практично трајао два дана. Подрхтавање тла почело је 26. октобра 1969. године у 2 часа и 55 минута ујутру и трајало је до 8 часова и 53 минута, а главни земљотрес, јачине 6,4 степени Рихтерове скале, догодио се 27. октобра у 16 часова и 35 минута. Хипоцентар се налазио тачно испод града, на дубини од око 20 километара. Потпуно је уништено 86.000 станова, а као сећање на догађај на Тргу Крајине постављено је спомен обележје „Криви сат“.

    Први забележени земљотрес који је погодио Бањалуку је онај из 1888. године, а поред овог из 1969. године, земљотреси су овај град погађали и 1935. и 1981. године. Међутим, земљотрес из 1969. године био је најјачи забележени земљотрес.

    Црна Гора 1969. године

    Званично најјачи земљотрес у модерној историји Балкана, јачине 7 степени Рихтерове скале, погодио је Црну Гору 15. априла 1979. године у 6 часова и 19 минута. Потрес који је трајао свега десет секунди остао је у сећању оних који су га осетили као нешто најгоре што су доживели. У Старом граду у Будви свега осам зграда остало је неоштећено, део зидина Старог града у Херцег Новом пао је у море, већим делом уништен је аквадукт из римског дома у Бару, а улцињска тврђава, укључујући и Балшић кулу, скоро је потпуно уништена; 450 села сравњено је са земљом.

    © Wikipedia /
    Хотел Славија у Будви након потреса.

    На крају, забележено је да је у Црној Гори земљотрес однео 101 живот, док је у Албанији погинуло 35 особа, а око 100.000 људи остало је без крова над главом.

    Епицентар земљотреса био је у мору између Бара и Улциња, на око 15 километара од обале.

    Копаоник, Мионица, Краљево

    Снажан земљотрес погодио је Копаоник 1980. године, када је повређено 30 људи, а у новије време памтимо земљотресе у Мионици 1998. и у Краљеву 2010. године. Земљотрес који је погодио Мионицу и околину 30. септембра 1998. године, јачине 5,7 степени Рихтерове скале, оштетио је више од 10.000 објеката у Колубарском округу. Поред првог удара, још 57 јачих и преко 300 слабијих потреса погодило је овај крај.

    © AFP 2019 / HO
    Спасиоци прегледају рушевине куће након земљотреса, 3. новембра 2010.

    За разлику од Копаоника и Мионице, када није било људских жртава, земљотрес који је погодио Краљево 3. новембра 2010. године, однео је два људска живота — Наталија и Синиша Сташић страдали су када се на њих обрушио кров породичне куће.

    Материјална штета процењена је на две и по милијарде динара, и то само на индивидуалним стамбеним објектима. Теже или лакше је оштећено око 16.000 кућа, 8.500 станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката. Последице земљотреса осетило је око 80 хиљада Краљевчана.

    Поред ових, у сећањима су остали и земљотреси у пределу Ресаве 1911. године, у Шумадији на Руднику 1927, Валандову 1931, Херцеговини 1924. и Дебру 1967. године.

    Тагови:
    разарање, Балкан, Балкан, највећи, земљотрес
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога