Слушајте Sputnik
    Уље на платну, Холокауст. слика која се налази у музеју у Вашингтону, САД

    Може ли јединствени уџбеник историје да објасни Јасеновац Србима и Хрватима

    © Flickr / Counselman Collection
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    7188
    Пратите нас

    Уколико се оствари пројекат Савета Европе за стварање јединственог уџбеника из историје који је најавио министар просвете Младен Шарчевић, Срби и Хрвати ће, као и цела Европа, исто тумачити Холокауст.

    Министар Шарчевић је тим поводом прошле недеље учествовао на конференцији у Паризу, где је речено да би пројекат могао да се оствари за пет година и да би допринео реалнијем сагледавању савремене српске историје.

    Суштина целокупног посла је, рекао је Шарчевић, да се уџбеник темељи искључиво на научном погледу и раду јер би га писали универзитетски професори и стручњаци из европских земаља, међу којима би били и представници српске академске заједнице.

    О овој идеји, која је још у зачетку, у Паризу су разговарали представници 37 земаља. Министар је рекао да, док је Србија гласала за овај предлог, Хрватска је била уздржана, а он мисли да је то зато што ће бити речи о Холокаусту, у оквиру чега ће бити помињан и логор у Јасеновцу што им, како каже, „није драго“.

    Како за Спутњик оцењује историчар Предраг Марковић, реализација овог пројекта неће бити једноставна, и то из више разлога.

    Хрвати не прихватају јединствени уџбеник

    „Треба имати на уму да ни земље Европске уније (ЕУ), међу којима нема граница, нису дошле до јединственог уџбеника. Основна идеја ЕУ је помирење, а те комисије за помирење и за заједничке уџбенике раде деценијама у Француској и Немачкој, дакле у земљама где мање-више нема више проблема. Притом, када дођемо до овог нашег региона, ту имамо те старе кандидате који се буне против тога да неко критикује њихову прошлост, а то су пре свих Хрвати и вероватно Мађари“, каже Марковић.

    Према његовим речима, исте оне земље које праве проблеме Европској унији су оне које праве проблеме у региону.

    „Пре свих Хрватска, која има проблема да се суочи са неким периодима своје прошлости, као што је усташтво. Са друге стране, када је реч о заједничком уџбенику, да не говоримо шта би било у хипотетичком случају да се у овај пројекат укључи Косово, шта би тек они рекли. Једини народ у нашем региону који је спреман да одустане од свих својих историјских митова су Северни Македонци. Они су се у том одустајању одрекли свега — и Гоце Делчева и заставе и имена, и тако даље“, напомиње Марковић.

    Има ту, како додаје, доста проблема везаних за уџбенике, пре свега јер они све мање имају улогу у формирању свести.

    „Ја сам увек био скептичан према идеји да уџбеници имају пресудну улогу у формирању историјског памћења. Наиме, велико је питање шта заправо утиче на формирање историјског памћења. Уџбеници су, у суштини, оскудни, пре свега због стешњеног простора. Врло мало простора дато је тим најкритичнијим темама. На пример, цео Други светски рат се уради у свега неколико часова. На шта то онда може да личи у ситуацијама које су сложене као што је била наша“, примећује Марковић.

    Ко ће учити из заједничког уџбеника

    Врло значајно је то што су, према речима нашег саговорника, младе генерације Европљана потпуно равнодушне према прошлости.

    „Зато је та прича о заједничком историјском уџбенику намењена заправо за нас старије генерације, за нас који смо учили из папирних књига. Када је реч о новим генерацијама, питање је шта ће формирати њихово историјско памћење“, објашњава Марковић.

    Познати историчар сматра да је, у том смислу, рок од пет година за окончање овог пројекта јако кратак. 

    „Слични покушаји су трајали деценијама, а осим тога што је француско-немачки уџбеник комплетиран, мало тога је завршено. Тако да не само да је рок кратак већ мислим да ће наићи на зид у земљама које имају проблема са својим фашизмом у Другом светском рату, као што су Хрватска и можда Мађарска“, закључује Предраг Марковић.

    Министар се залаже за обједињени историјски уџбеник јер би он свету пренео мало другачију слику ратних дешавања на Балкану деведесетих година 20. века, од оне које су својевремено пласирали утицајни светски медији. Он је нагласио и да овај пројекат Савета Европе нема везе са ранијим покушајем прављења обједињеног историјског уџбеника на регионалном нивоу.

    Тагови:
    Холокауст, Хрватска, Србија, уџбеници историје, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога