Слушајте Sputnik
    Русија, застава

    Односи Европе са Русијом не зависе од Европске комисије

    © AP Photo / Sergei Grits
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 815
    Пратите нас

    Нова Европска комисија, на челу са Урсулом фон дер Лајен, неће имати реалних могућности да суштински утиче на промену односа са Русијом, како јој је већ стигао позив од америчког државног секретара Мајка Помпеа да се заједно са САД супротстави претњама које наводно стижу из Русије, Ирана и Кине.

    Одмах након избора за шефа Европске комисије, бивша немачка министарка одбране је изјавила да Кремљ не опрашта слабости и да је зато неопходно држати се антируских санкција, остављајући одшкринута врата за дијалог.

    У том контексту, Олга Патомкина са Европског института Руске академије наука наводи да су САД један од најважнијих фактора који утиче на односе између ЕУ и Русије и да због тога ново европско руководство неће имати никаквог значајнијег утицаја.

    Односи Европе са Русијом зависе од много фактора

    „Ако Русија има лоше односе са САД, тешко да ће они бити добри са ЕУ. ЕУ и САД су изузетно повезани партнери, ако ништа друго, онда у смислу западних вредности. Претходно европско руководство — Туск, Јункер и Могеринијева — нису били лојални Русији, али се нису могли означити као русофоби. Без обзира на то, они су заузели прилично оштар став према Русији. Нова Европска комисија мораће да узме у обзир интересе свих држава-чланица, а како се њихови односи према Русији разликују, увек ће бити изабран заједнички именитељ. Руско-европски односи ће пре свега зависити од других фактора који немају никакве везе са саставом новог руководства ЕУ“, истиче Патомкина.

    Жан Клод Јункер и Владимир Путин
    © Sputnik / Сергей Гунеев
    Жан Клод Јункер и Владимир Путин

    Међу осталим факторима који значајно утичу на руско-европске односе, Патомкина наводи однос са Украјином и у том смислу испуњење Минског споразума, али и промену односа ЕУ према Евроазијској унији, где тренутно постоји само техничка сарадња, али може доћи и до развијања политичке сарадње.

    Борба за превласт између Француске и Немачке

    Важно је напоменути да, за разлику од председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је у старту заузела оштар став према Русији, садашњи председник Европског савета, политичког органа који дефинише стратешке приоритете Уније, Шарл Мишел умногоме дели скептичне ставове француског председника Емануела Макрона према НАТО-у и жељу за јачањем ЕУ. Он је током посете Русији 2018. године изјавио да су без обзира на успоне и падове у односима, Русија и ЕУ суседи који ће увек радити заједно.

    Ово је за руске експерте показатељ да се унутар ЕУ води борба за превласт између Француске и Немачке и да се већ формирани однос према Русији неће променити у блиској будућности.

    Тимофеј Бордачов са Факултета за међународну економију и политику Више школе економије истиче да ново руководство ЕУ има ограничене могућности, јер се увећава значај великих држава, у првом реду Француске, која контролише троје од петоро високих званичника ЕУ. Према његовим речима, Француска је усмерена на јачање међувладине сарадње која директно наноси штету институтима ЕУ.

    © AFP 2019 / PASCAL PAVANI
    Ангела Меркел и Емануел Макрон

    „Како ново руководство Европске уније нема реалних могућности да утиче на њен развој, оно ће покушати да сачува спољнополитички курс који већ постоји и неће иницирати развој нових. Односи са Русијом се налазе у фази позитивне стагнације, када државе-чланице ЕУ и Русија желе да обнове односе, правећи се да постојећи конфликти не постоје“, рекао је Бордачов.

    Експерт додаје да европски институти неће имати значајну улогу и да ће деловати у оквиру правних механизама који већ постоје. Када је реч о перспективи будуће сарадње, одређене могућности постоје.

    „У перспективи од десет до петнаест година, односи између ЕУ и Русије могу попримити нови формат, који свакако неће бити као пређашњи. Постоји могућност да се појаве нове формалне институције сарадње, али доста тога ће зависити од приступа ЕУ према институцијама Евроазијске уније“, објашњава Бордачов.

    Лопта је увек у америчком дворишту

    ЕУ углавном реагује на поступке САД, па ће тако бити и у односу према Русији, али и другим спољнополитичким питањима, као што је, на пример, Иран.

    Према мишљењу експерата, Европска унија није изашла из нуклеарног споразума са Ираном, јер би то било превише понижавајуће за ЕУ и очигледан пример зависности европске спољне политике од америчких интереса.

    Како је „лопта увек у америчком дворишту“, много тога ће зависити од предстојећих избора у САД. ЕУ ће у наредном периоду или бити заузета развијањем добрих односа са новом америчком администрацијом или покушајима да пронађе „заједнички језик“ са Доналдом Трампом. У европским круговима постоји бојазан поводом могућег реизбора Доналда Трампа, јер је познато да је „други мандат америчких председника“ скоро увек повезан са експериментима у спољној политици.

    Осим што се ништа неће променити у односима према Русији, неће се много тога променити ни у европској политици. Експерти истичу да ће се постојећи трендови наставити, а то подразумева с једне стране јачање пријатељства са САД, а са друге стране придобијање суверенитета и независности од НАТО-а и Америке. Ново европско руководство ће у сваком случају покушати да консолидује ЕУ, без претеране жеље за проширењем.

    Тагови:
    Европска комисија, Европа, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога