Састанак Путина и Вучића распршио је и спекулације да се Србија дистанцира од Русије, а да је сама Москва спремна да се зарад сопствених интереса „ценка око Балкана“ са другим силама.
Рационално гледано, каже Анђелковић у емисији „Свет са Спутњиком“, свако ко иоле има осећај за националне интересе мора да се држи Русије, јер нам је он кључни фактор и за одбрану и Космета, и Републике Српске.
Крим је за Русију решено питање
„Будући да нам са Запада нико ништа не нуди, било каква русофобија била би сулуда и заправо би била србофобија најгоре врсте. Зато су овакви сусрети битни да се улије самопоуздање нашој нацији да може да буде сигурна да неће остати сама, а да Србија неће правити национално деструктивне потезе“, објашњава овај аналитичар.
Он додаје да НАТО лобисти „стално пласирају причу да је Србији боље да се договара са Западом на време, него да чека да се Русија договори, па ће онда Србија остати на исеченој грани. Крим је за Русију решено питање и не пада јој на памет да тражи нечији амин за то. Због себе, а не због нас не би јој пало на памет да ставља у исту раван Крим и Косово“, наводи наш саговорник.
Нападе на присуство Русије на Балкану види као нападе на Србију, јер је њихов циљ да Београд остане без ослонца.
„Не само да желе да потисну Русију из овог региона, него би Србија одсечена од Русије пала као трула јабука у НАТО корпу, а истовремено би морала да попусти по питању виталних националних интереса. И то је кључ те НАТО пропаганде“, објашњава Драгомир Анђелковић.
Русија не крчми туђе интересе
Према мишљењу новинара Ђура Билбије, Русија је пол православне цивилизације и у том статусу ће се само додатно учвршћивати, што ће дати прилику малим земљама да искористе нови распоред снага.
„Русија је озбиљна земља која не крчми туђе интересе. И то је ресурс који Србија треба још озбиљније да користи. Путин је рекао да ће Русија подржати и компромис на бази Резолуције 1244 и који је у српском интересу. Наравно, он не претендује да боље од нас зна шта је наш национални и државни интерес и препушта то нама, али не треба губити из вида да Русија чак доследније и офанзивније од нас у Београду инсистира на томе. Ми понекад морамо нешто и да прећутимо Западу, а Путин и Лавров немају то ограничење и често говоре тврђе него наша власт“, објашњава Билбија, додајући да је и овај сусрет Путина и Вучића показао да на путу своје суверенизације Србија може да рачуна на Русију онолико колико то може да искористи.
Коментаришући поруку Вучића онима који му пребацују што често иде у Русију да ће ићи још чешће, Анђелковић наводи да на Западу свакако „мрко гледају“ на Србију због сарадње с Русијом, која би, истиче он, могла да буде и већа.
„Иако смо ми ту сарадњу унапредили, устручавамо се да направимо неке важне кораке, на пример, да дамо имунитет центру у Нишу, што би било коректно с обзиром да имамо аранжмане са НАТО пактом. Ако смо неутрална држава, све што с једном страном договоримо, мора да се односи и на другу“, примећује аналитичар.
Србија да буде храбрија
Анђелковић констатује да је геополитички положај Србије такав да нам је Русија фактор подршке и савезник у одбрани наших националних интереса, а опет је окружена НАТО државама и економски упућена на ЕУ због „сулуде политике форсирања таквог курса“.
„У Србији се скоро 100 институција бави унапређењем односа са ЕУ, а једна или ниједна са Русијом. Неко се потрудио да тако буде. Налазимо се у зони где Запад економски и војно-политички доминира, а Русија нам је кључни партнер у одбрани националних интереса. И онда балансирамо. Али мислим да је време да покажемо мало више храбрости“, сматра Анђелковић и као пример наводи Бриселски споразум, где би због његовог непоштовања стање требало вратити на претходне позиције, за шта је уверен да ћемо имати и подршку Русије.
Запад би да Балкан буде његово „заштићено ловиште“
На питање зашто се упорно поставља питање у чијем је загрљају Србија, Билбија одговара да свакако није у западном, јер „оном ког држе у загрљају не отимају територију и не покрећу против њега ратну кампању“.
Што се тиче Русије, пример њене сарадње с Белорусијом показује да „братски загрљај не подразумева гушење“, напомиње саговорник Спутњика, уз оцену да Москви одговара да Србија буде „излог њеног односа према мањим, али важним државама“. То ће, сматра он, бити могуће кад се Немачка буде осамосталила од САД и могла да води своју политику према Русији, када ће ствари у Европи изгледати потпуно друкчије.
„Нажалост, живимо у свету у ком сваки однос с Русијом добија предзнаке који су квалификовани од загрљаја до малигног утицаја, али то су ствари које ће велики точак историје ускоро друкчије поставити и зато сав овај бес и бука, јер се односи међу великим мењају, а од великих то иде и према малима“, констатује новинар, додајући да је Србији потребно само да „купи још мало времена“.
Према речима Анђелковића, историја нас учи да је Србија нешто постизала скоро увек „на крилима руске политике“, да јој је било добро кад год је Русија била јака, а кад се с Москвом свађала, лоше је пролазила.
„То нам је наук за будућност да и по питању Републике Српске, и по питању Косова морамо да се ослонимо на Русију, а као што је пукао Берлински, почео је да пуца и ’атлантски‘ зид“, истиче аналитичар.
