Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    41456
    Пратите нас

    Да ситуација у НАТО-у не слути на добро, показује и случај цензуре у Данској, кад је отказана конференција „Прослава 70. годишњице НАТО-а“, а то би требало да забрине и Србију, сматра Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије (УНС).

    Дански атлантски савет саопштио је да је отказао семинар о НАТО-у и прекоокеанским односима, чији је спонзор Влада Сједињених Америчких Држава, након што је америчка амбасада у Данској наводно забранила да амерички академик, познат по критиковању председника Доналда Трампа, говори на скупу.

    Данска организација саопштила је да, нажалост, „америчка амбасадорка у Данској Карла Сандс није желела да Стенли Слоун учествује на догађају који америчка влада суорганизује и спонзорише“.

    Слоун, члан Атлантског савета у САД, био је међу неколико позваних предавача на конференцији „Прослава 70. годишњице НАТО-а“, која је заказана за уторак у Копенхагену.

    Америчка нервоза, НАТО цензура

    Америчка амбасада је на свом налогу на Твитеру написала да предложено укључење Слоуна у конференцију у последњем тренутку није у складу са „споразумом поштованим приликом регрутовања свих осталих говорника“.

    У свом одговору на Твитеру, Слоун је рекао да му је жао што се Амбасада противи његовом учешћу, пошто је „искусан предавач јавне дипломатије, који увек добро представља своју земљу“.

    Владимир Радомировић
    Владимир Радомировић

    У конкретном случају, две ствари су битне — могућност да неко забрани било коме да говори на неком скупу, што је заиста поражавајуће по стање демократије на Западу, а друго је одлука данског Атлантског савета да откаже цео скуп јер некоме није дозвољено да говори, каже за Спутњик Радомировић.

    „Мислим да је одлука да се цео скуп откаже нека врста подршке америчком академику. Али, са друге стране, могућност да неко ко је политичар или политички повезан може на овај начин да злоупотреби положај да забрани, односно стави вето на долазак било кога да би рекао шта жели, јесте показатељ да је повећана нервоза у Америци кад се критикује државна политика“, сматра Радомировић.

    Брига и за Србију

    Он додаје да је видљиво да се тренутно одржава нека врста спора у вези са будућношћу НАТО-а, управо на седамдесетогодишњицу, и да Трамп захтева од савезника да издвајају два одсто буџета за одбрану, чиме би се повећао амерички извоз наоружања, што би било добро за америчку економију.

    С друге стране, стигла је изјава француског председника Емануела Макрона да је овакав НАТО у некој врсти „мождане смрти“, јер неки савезници, пре свега Турска, сарађују са Русијом, а уз то тиња и тренутни сукоб између Грчке и Турске око разграничења у Средоземном мору, подсећа Радомировић.

    „Врло је занимљиво посматрати са стране овај идеолошки спор у НАТО-у, али ми који смо окружени НАТО земљама и чији је део територије фактички под окупацијом НАТО снага, требало би да будемо забринути због могућих последица које ће све ово имати по нас“, упозорава председник УНС-а.

    Идеолошки сукоб

    Он истиче да не зна колико је и до сада у НАТО структурама било демократије и слободе говора, пошто је реч о војној организацији. Међутим, случај цензуре у Данској испливао је у јавност управо због Трампа, који изазива подељена мишљења и у Америци и у Западној Европи, сматра Радомировић.

    Он подсећа да добар део естаблишмента на Западу не подноси Трампа, што се могло видети на снимку који је процурио са самита у Лондону.

    НАТО самит
    © REUTERS / POOL
    Лидери чланица НАТО-а и генерални секретар Алијансе на скупу у Лондону

    „До сада није било, чини ми се, ситуација да је нешто овако изашло у јавност — да се некоме забрани да говори. Вероватно зато што су сви председници САД до сада идеолошки били прихватљиви либералном естаблишменту у Западној Европи. Сад кад се појавио неко ко критикује и НАТО и те земље и тражи да се у оквиру савеза врати нека позиција Америке, која је у прошлости била другачија, онда долази до ових нервозних реакција кад треба да се омогући и другачије мишљење“, каже Радомировић.

    На тај начин изгубљена је могућност да се отворено разговара и о Трампу и о улози Америке у НАТО-у и о односу земаља-чланица из Западне Европе према Алијанси, додаје председник УНС-а.

    Вербални деликт

    Можда је сличних ситуација било и раније, али ми за њих нисмо чули. „Данска афера“ је испливала у јавност управо због Трампа, који није прихватљив либералном делу естаблишмента у Западној Европи, наглашава Радомировић.

    На питање да ли се може говорити о увођењу вербалног деликта у НАТО-у, саговорник Спутњика одговара да је вербални деликт у комунистичким земљама био озбиљно кривично дело, због кога су људи завршавали на вишегодишњим робијама.

    „Далеко смо од те ситуације да ће неко на Западу због вербалног деликта бити у затвору, али свакако да није добро ограничавати слободу говора ни на стручним скуповима, а камоли у медијима“, закључио је Радомировић.
    Тагови:
    цензура, Данска, НАТО
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога