Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    57159
    Пратите нас

    Што је ближи дан гласања за новог председника Хрватске, то је изборна кампања све милитантнија, као да нису председнички избори него — ратно стање. Као да улази у 1991, а не 2020. годину.

    Први круг избора за председника Хрватске одржаће се 22. децембра, три дана уочи Божића по грегоријанском календару, што значи да би други круг, ако га буде, требало да се одржи 5. јануара. Да ли ће Хрватску наставити да води Колинда Грабар Китаровић, или ће на њено место доћи Зоран Милановић, или пак водећи „антисрбин“ Мирослав Шкоро главно је питање предстојећег гласања. Наиме, они су по снази издвојили између 11 кандидата који претендују на место првог човека Хрватске.

    „Ратно стање“ пред гласање

    Кампања се води као да је реч о животу и смрти. Предност у „оригиналности“ кампање јавност даје Колинди која је добила и неформални надимак — Амазонка.

    Оно што, међутим, посебно забрињава Србе у Хрватској је чињеница да Китаревићева, која тренутно води у односу на Милановића, упоредо са кандидатом Мирославом Шкором води „милитантну капању“, понашајући се као да је усред рата. Што је најгоре, Хрватској јавности се то свиђа.

    Колумниста хрватског „Јутарњег листа“ Робер Бајруши у свом осврту на изборну кампању у Хрватској под насловом „За председничке кандидате Хрватска је још у рату“ можда је дао и најбољи одговор на сва постављена питања.

    Упитан зашто тако види председничку кампању у Хрватској, Бајруши за Спутњик одговара:

    „Зато јер велики део становништва и бирача још реагује на те теме. Ту пре свега мислим на двоје десних кандидата Мирослава Шкору и Колинду Грабар Китаровић. Озбиљан кандидат у првом кругу је и Зоран Милановић, који представља леви центар, а резултати показују да су ово троје прилично изједначени, односно да је међу њима разлика два до три одсто“, наводи наш саговорник.

    Борба за проценте

    Према његовој процени, управо тако мала разлика је и разлог да Колинда и Шкоро интензивирају своју кампању на темама које мобилишу десницу, а то је вербално ратно стање.

    „Ово је више, рекао бих, интерно лудило. Зашто? Е ту би вероватно требало, када би постојала, да се укључи политичка психијатрија, да би се лакше дошло до одговора. Један од разлога би могао бити тај што је у Хрватској на сцени дошло до ривалства неоконзервативизма последњих седам-осам година, јер се тада десница прегруписала и почиње један конзервативни удар који је врло десно оријентисан, и светоназорски, и религиозно“, истиче Бајруши. 

    Шкоро и Колинда желе да се покажу ко је већи Хрват, иако ни једно ни друго немају везе са протеклим ратом. Наиме, Шкоро је за време рата био у Америци, а Колинда је била студент без јавних политичких аспирација. Што се тиче Срба и тога како они пролазе кроз ову „милитантну“ председничку кампању, Бајруши каже:

    „Ту се дешавају неке ружне ствари са те десне сцене и поруке које се одатле шаљу. То у принципу утиче доста на свакодневни живот већине људи српског порекла у Хрватској. Да је ружно, ружно је! Што се тиче гласова била би нека логика да они свој глас дају Зорану Милановићу. Ако би гласали за неке друге кандидате који сигурно неће победити, то аутоматски значи да би тај глас био бачен или расут, тако да би Милановић могао доћи у ситуацију да уопште не уђе у други круг“, мишљења је Бајруши.

    Хрватска као Сирија 

    Према његовом мишљењу, Европи не смета толико оваква изборна реторика с обзиром да има пуно десних влада, а и сама Хрватска је једна од мањих држава ЕУ, али која за премијера има некога ко је европски оријентисан, тако да је ту нађен баланс.

    Бајруши је између осталог у својој колумни написао и следеће: 

    „Када би се неупућени посматрач ових дана нашао у Хрватској, слушајући председничке кандидате, прилично је сигурно да би помислио како се налази у Украјини или Сирији. Јер како се предизборна кампања приближава врхунцу, реторика која превладава ствара дојам као да је Хрватска на прагу новог рата“.

    „Крајем 2019. године кандидати за председника Републике Хрватске воде кампању као да је држава на прагу рата. Двадесет и четири године након што су ослобођени окупирани крајеви, а оружје заувек замукнуло, више од једног десетљећа након што је Хрватска постала чланица НАТО-а, односно шест и пол година откако је у Европској унији, којој ће почети председавати за равно шеснаест дана“, закључио је Бајруши. 

    Тагови:
    Срби у Хрватској, председнички кандидат, изборна кампања, ратна реторика, Колинда Грабар-Китаровић, избори у Хрватској
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога