Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1321
    Пратите нас

    Победа конзервативаца Бориса Џонсона на изборима у Британији важна је за америчког председника Доналда Трампа, а могла би му чак помоћи да добије други мандат, сматрају експерти.

    Џонсон је победио убедљиво, освојивши 358 од 650 места у Парламенту, а посланици су већ изгласали његов план да Британија, како је и планирано, 31. јануара напусти Европску унију. Извесно је да после тог датума ни Британија ни сама Унија више неће бити исти, али неће се мењати односи Лондона и Вашингтона, а победа Џонсона иде наруку Трампу.

    „Британски конзервативци су, наиме, као својевремено амерички председник, победили на истом таласу незадовољства обичног човека који на тај начин протестује“, објашњава новинар Синиша Љепојевић. Зато ће, каже он, изван велике Британије ефекат ових избора бити највећи за Америку.

    Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику уверена је да победа Џонсона малтене гарантује други мандат Доналду Трампу.

    Победа Џонсона гарантује други мандат Трампу

    Кад је реч о трансатлантским односима, Љепојевић истиче да Лондон не може без Америке, наводећи као пример да Британија има статус нуклеарне силе, али да су „те нуклеарне главе америчке“ и да „не може да их користи док им Америка не да шифру“. Он подсећа и на јаке финансијске трансатлантске везе, као и на чињеницу да је лондонски Сити главни центар за пословање у доларима изван САД.

    Лондон, напомиње Љепојевић у емисији „Свет са Спутњиком“, у свему следи САД, па и када је реч о односима са Русијом.

    „Британија јесте један од аутора антируске политике, али то је зато што је антируска политика једини начин да се Америка задржи у Европи, што је британски стратешки интерес. Британија, била она у ЕУ или не, без Америке у Европи нема велики утицај“, објашњава дугогодишњи дописник српских медија из Лондона.

    Од Черчила до Џонсона

    На питање хоће ли „брегзит“ донети већу аутономију Брисела од одлука из Вашингтона, будући да су многи Британију сматрали продуженом руком САД у ЕУ, Сузана Грубјешић наводи да је стратешка аутономија ЕУ остварива само ако се једног дана — „а то неће бити скоро“ — направи снажна европска војска и одбрана.

    „До тада ће бити ослањања на САД“, констатује наша саговорница. Ипак, „брегзит“ јесте тренутак преиспитивања за ЕУ, а иронија је судбине да сада када Британија излази из ЕУ сви цитирају Черчилове говоре о Сједињеним европским државама.

    „Од Черчила до Џонсона — то је сада нова политичка реалност, а ’брегзит‘ је тренутак за промену односа у ЕУ. Зато су Француска и Немачка, као најмоћније чланице Уније, покренуле ’нон пејпер‘, који предвиђа да у фебруару започне серија дебата чланица Уније о томе у ком правцу даље ићи“, наводи Грубјешићева.

    На столу су све опције реформе ЕУ — и више Европе, и мање Европе, и Европа концентричних кругова, Европа у више брзина, а иако је провизорни рок за окончање дебата крај 2022. године, Грубјешићева верује да ће оне трајати много дуже.

    Одлазак Британије ће се, у међувремену, и те како осетити у ЕУ, јер је то била друга по величини економија у Унији, која је чинила 13 одсто становништва ЕУ и 16 одсто европског БДП-а, стална је чланица Савета безбедности УН и нуклеарна сила.

    „Сада у ’постбрегзитовској‘ ЕУ остаје само Француска са таквим статусом, а многима се у Бриселу то не допада“, истиче саговорница Спутњика.

    „Са друге стране, и Британији тек предстоји суочавање са проблемима који је муче“, упозорава Љепојевић.

    То су, пре свега, проблеми Шкотске и Северне Ирске, које су се још од изгласавања „брегзита“ у јулу 2016. године изјасниле против изласка из ЕУ.

    Шта ће одлучити Шкотска и Северна Ирска?

    Љепојевић, ипак, не сматра да ће доћи дотле да се Шкотска и Северна Ирска отцепе, јер, подсећа, од постојања Уједињеног Краљевства пре 312 година прича се о отцепљењу Шкотске, па се то није десило.

    „Иако је Шкотска национална партија добила 13 посланика више него пре две године, и то на рачун кажњавања лабуриста и либералних демократа, није реално да дође до референдума и отцепљења, барем не у скорије време“, каже он.

    Грубјешићева, пак, подсећа да не само да је Шкотска национална партија освојила 48 од 59 места у шкотском Парламенту, него је и прва изјава лидера те странке Николе Стерџон била да Џонсон неће извести Шкотску из ЕУ.

    „Они јесу имали неуспели референдум 2014. године, али то их не спречава да то питање поново покрену. Што се тиче Северне Ирске, то је чувени ’бекстоп‘ у споразуму о ’брегзиту‘, и ту ће бити проблем — да ли ће граница између Републике Ирске и Северне Ирске постати тврда или не. Са друге стране, приче о њиховом уједињењу никада нису ни престале, само с времена на време избију на површину“, образлаже она.

    Тектонске промене

    По мишљењу Синише Љепојевића, Џонсонов први проблем је повратак поверења у власт и институције.

    „У минуле три године расправе о ’брегзиту‘ су довеле до потпуног распада демократског система. Практично је група посланика киднаповала власт од Владе и она је постала нико и ништа. Затим долазе проблеми модела друштва, са којим Британија има проблем као и велики део Запада. А то захтева тектонске промене“, верује Љепојевић.

    Он додаје да је „брегзит“ део укупне кризе, рушења традиционалних политичких партија, односа у партијама, рушења границе између левице и деснице и померања политичког расположења, па су тако на овим изборима за лабуристичку партију углавном гласали богати слојеви, а радничка класа за конзервативце, што су „апсурди и симболи огромних промена“.

    Џонсон и Србија

    Кад је реч о односима Британије и Србије, саговорници Спутњика се слажу да са победом Џонсона не треба очекивати веће промене. Српско-британски односи нису сјајни, али су коректни, а према најавама Џонсон би требао да дође у Србију. То би, каже Љепојевић, била прва посета британског премијера Београду после 40 година, с тим да се долазак Маргарет Тачер на сахрану Тита рачуна у посету.

    Љепојевић, који и лично познаје Џонсона и доводио га је у Београд на представљање његове књиге о Черчилу, подсећа да је актуелни британски премијер у време бомбардовања СР Југославије био против тога, али се годину дана касније предомислио и написао да је погрешио.

    Са друге стране, према речима Сузане Грубјешић, Британија је увек важила за савезника земаља које су желеле да постану чланице ЕУ, и у том смислу била је и савезник Србије, али сада делује мало цинично да се и даље залаже за проширење ЕУ из које излази.

    Она види евентуално простор за интензивирање односа у економији, будући да је билатерална трговинска размена веома мала, пар стотина милиона фунти.

    О политичком утицају Лондона у овом делу света не треба причати, Британци су врло активни и тако ће и остати, слажу се саговорници Спутњика, наглашавајући да је Лондон био и остао један од најватренијих заговорника самопроглашене независности лажне државе Косово.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога