Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    51185
    Пратите нас

    Тихо нестајање Србије се наставља и сваком годином појачава, а последњи подаци говоре да је за деценију и по чак 654.000 становника напустило нашу земљу.

    „Бројке нису ни мало ружичасте“, каже министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику професор доктор Славица Ђукић Дејановић, али наглашава да држава чини све што је у њеној моћи да то спречи.

    „Просек оних који одлазе је 28 година, свака пета особа има високо образовање, а процене су да ће Србију на годишњем нивоу напуштати око 20 хиљада људи — то је наша реалност“, каже Славица Ђукић-Дејановић.

    „Међутим, кад тражите податке од агенција или када питате колико је здравствених радника отишао у Словенију, добијемо званичан одговор да је отишло свега четири медицинске сестре, али и педесет возача. Најчешће се заиста одлази у Немачку, али и у Аустрију, Швајцарску и у скандинавске земље. Када су у питању ИТ стручњаци, и поред тога што могу да раде од својих кућа, најчешће одлазе у Америку. Немци желе нашу квалитетну радну снагу, поготово у здравству, и зато дају олакшице при запошљавању“, наглашава министарка.

    Може ли да се заустави нестајање Србије?

    Богатије и развијеније земље на овај начин добијају образовану радну снагу или једноставно потребне кадрове, али тај процес, с друге стране, свакако оставља демографске и социјалне последице у Србији.

    „Млади наводе да основни разлог њиховог одласка није висина месечних примања, већ то што не раде у струци“, каже Славица Ђукић-Дејановић

    „Младима је неприхватљиво да заснују породицу и да раде у кафићу, а школовали су се да буду инжењери, економисти или лекари. То значи да је један од акцената на који бисмо морали да усмеримо пажњу потреба на тржишту рада и уписна политика на факултетима. То је једна од тема која је доста болна, јер тако ускраћујете младим људима слободу да студирају оно што воле“, изјавила је министарка.

    Бројке нису нимало ружичасте, упозорава она и додаје да, када пратимо миграционе трендове, заправо видимо да млади образовани људи одлазе да тамо формирају своје породице и да се због тога из године у годину годину рађа по хиљаду беба мање у Србији. Све анализе, према њеним сазнањима, говоре да у иностранство иду они који најчешће долазе да се школују у великим градовима у Србији, као и да једна трећина младих планира да напусти земљу одмах по завршетку студија, а да их у томе подржава чак 90 одсто родитеља.

    И западне земље у кризи

    „Да ствари нису ружичасте ни у западним земљама, говори и податак да су и они упали као систем у једну неодрживу трајекторију, а то значи да је њихов систем такође лоше испланиран“, наглашава адвокат Бранко Павловић.

    „И они су пали на једно и по дете — дакле, одумиру и нестају као нација, и то све са овом нашом, турском и свом другом децом. Немци су довели своје друштво у позицију да они заправо презиру рађање, заплашили су младе да планета нестаје и да се онда поставља питање зашто онда уопште треба имати децу. То је за нас огроман проблем, али треба да схватимо да је концепт на коме је Немачка структурирана такође неодржив, бременит је силним проблемима“, рекао је адвокат Павловић.

    Нема „ад хок“ решења

    Проблем је, према његовом мишљењу, у томе што су та питања дубоко стратешка и не могу да се решавају по принципу „е шта би смо овде урадили“ или „променићемо једну меру“, већ мора да се планира на 20 година, и то од образовног система, па надаље.

    Мора да се, каже Павловић, предвиди читав низ мера којима донекле можемо да решимо проблем са пуном свешћу да га никако не можемо решити стварно и да не можемо да зауставимо одлив, докле год је заправо ниво нашег стандарда и технолошког развоја битно мањи од земаља у окружењу.

    „Нама недостаје много шира расправа него што је унутарвладина или унутарполитичка на тему ’шта би то била одржива стратегија Србије‘, у коју бисмо укључили академску заједницу и читав низ стручњака из других области, не бисмо ли изнедрили одговоре на заправо кључна питања. Чини ми се да је овај сет питања прави угао на проблем Србије, много више него многе дневнополитичке ствари“, нагласио је саговорник Спутњика.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога