Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2051
    Пратите нас

    Истраживачка служба америчког Конгреса направила је студију у којој се наводи да је балтичким земљама потребна још већа помоћ САД по питању безбедности, те се позива америчка власт да настави да наоружава Летонију, Литванију и Естонију, како би биле у стању да пруже адекватан одговор „руској агресији“.

    У документу стоји да су те земље поуздани партнери и савезници Америке, које се залажу за безбедност и стабилност целе Европе, а уједно су и става да је управо Вашингтон највећи гарант заштите од „руске претње и притисака Москве“.

    Поред тога, Конгрес подсећа да је Америка у неколико наврата већ пружала финансијску помоћ када је реч о куповини наоружања — почев од 2014. године у оквиру два програма балтичке земље су потрошиле скоро 800 милиона долара за куповину одбрамбених средстава, док су од 2015. године потрошиле додатних 150 милиона за јачање одбране од хибридних и сајбер-претњи.

    Не треба занемарити ни чињеницу да су те земље у више наврата саме инсистирале на ширењу војне сарадње са САД, што се могло видети и из недавних изјава министара спољних послова и одбране Естоније и Литваније, да је, како су навели — „дугорочно присуство америчких оружаних снага у њиховим земљама више него добродошло“.

    „Стрпљиво радимо на ширењу дугорочног војног присуства САД у Литванији и у целом региону. Присуство америчких снага представља снажан фактор обуздавања, пре свега Русије, и доприноси напорима НАТО-а у целокупном региону Балтика“, навео је министар одбране Литваније Рајмундас Кароблис.

    Наоружавање Балтика — обуздавање Русије

    Према речима аналитичара, након распада Совјетског савеза, те три републике остале су, такорећи, на периферији, и једине паре од Запада могу да добију на конто антируске реторике, што Америка у великој мери поздравља и финансијски подржава.

    Поред тога, стручњаци су мишљења да војна помоћ Запада представља елемент обуздавања Русије, будући да на тај начин приморавају Москву да уђе у трку у наоружању, док је о било каквом већем конфликту који би могао да букне између Русије и земаља Балтика практично бесмислено говорити.

    Војни стручњак Олег Морозов тврди да је сва та наводна претња од стране Русије један обичан мит који пласирају те три земље, али да је још већи мит то да би Америка и НАТО стале иза тих земаља и заратиле са Русијом.

    „Ником ни на крај памети није да зарати са Русијом и да доведе у питање могућност да постане мета руског нуклеарног наоружања због тих земаља“, додаје он.

    У питању је, дакле, према његовим речима, чисто „јурење комерцијалних интереса“ — Американци тим земљама продају своју војну продукцију, а у исти мах добијају и војно обуздавање Русије.

    Америчке базе су више него исплативе

    Са друге стране, војни стручњак Иван Коновалов тврди да балтичке земље и САД сарађују на обострану корист. Како образлаже, поред тога што те земље од Америке купују оружје, владама балтичких земаља је крајње исплативо да се на њиховим територијама налази инфраструктура НАТО-а и америчке војске, с обзиром да то доноси изузетно лепе суме новца у буџет.

    „Управо из тог разлога све три земље Балтика покушавају да у што већој мери оцрне Русију, како би на њиховим територијама било још више војске и база“, наводи он.

    Истовремено, Коновалов констатује и да је Американцима изузетно исплативо да користе балтичке земље као инструмент за подгревање конфликтних ситуација са Русијом, као што је то случај и са Украјином.

    Када је реч о Русији, саговорник Спутњика сматра да је наоружавање Балтика за њу изузетно осетљиво питање, јер се ради о земљама које се са њом граниче, те се са великом пажњом прате све активности по питању ширења војне инфраструктуре, како НАТО-а, тако и саме Америке.

    „Управо из тог разлога је Русија и принуђена да развија своју војну инфраструктуру на западним границама земље“, закључује Коновалов.

    Тагови:
    финансирање, наоружавање, обуздавање, Балтичке земље, Естонија, Литванија, Летонија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога