Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    62369
    Пратите нас

    Продајом Комерцијалне банке спустићемо удео домаћих банака на банкарском тржишту Србије испод 15 одсто, чиме се практично одричемо финансијског суверенитета.

    Овом оценом економиста Борислав Боровић само се придружио онима који су у последње време указивали на разлоге због којих не треба продавати Комерцијалну банку, која је у већинском власништву државе Србије.

    Очекивања да ће још једном то питање бити одвагано, чини се да је развејало саопштење Министарства финансија. „Нова Љубљанска банка“ (НЛБ) дала је најбољу понуду за куповину акција Комерцијалне банке и позвана је да приступи преговорима ради закључења купопродајног уговора, саопштило је Министарство.

    Да иронија буде већа, реч је о словеначкој банци која је наследница „Славија“ банке, која је по распаду Југославије грађанима остала дужна девизну штедњу, по којој је Комерцијална, иначе, најјача у Србији.

    Продаја Комерцијалне банке постала императив

    Комерцијална банка је трећа по величини у земљи са профитом већим од 70 милиона евра и тешко је разумети разлоге за њену продају.

    „Потпуно је извесно да се и овом продајом практично одричемо финансијског суверенитета, са тенденцијом његовог потпуног губљења. Ко влада финансијским системом једне земље, влада и њеном привредом, па, у крајњем, и самом земљом“, истиче Боровић за Спутњик.

    Упозоравајући да је нови финансијски потрес у свету све вероватнији и да је само питање његовог интезитета и време трајања, он додаје:

    „Којим то одбрамбеним механизмима ће се Србија бранити, ако и онако крхки потенцијал и са Комерцијалном банком буде готово девастиран без ње. Ради се о системској банци са највећом девизном штедњом и најгушћом мрежом филијала по Србији“.

    Зато Боровић сматра беспредметним бавити се ценом акција у овом тренутку, колико је понудила која банка за куповину Комерцијалне, шта то значи у односу на њену књиговодствену вредност, да ли баш сада или касније ићи на приватизацију и слично.

    Председник Форума независних економиста подсећа да су за сваки долазак неке стране банке у Србију њени представници имали логично објашњење, да је њихов долазак значајан и неопходан корак да „испратили“ инвеститоре из својих земаља на нашем тржишту. То, како каже, логично намеће контрапитање — ако продајом Комерцијалне банке, са тржишним учешћем од близу 11 одсто, сводимо удео домаћих банака у Србији на испод 15 одсто — ко ће пратити нашу привреду?

    Боровић истиче да останак државе у банци подразумева потпуну професионализацију управљања њоме, онако како то раде успешне банке у свету.

    Профитабилна, а некоме смета

    Да је питање продаје Комерцијалне банке изузетно важно, указује и то што је на Економском факултету у Београду Катедра за економску политику и развој 16. децембра организовала расправу на тему „Зашто не треба продавати Комерцијалну банку“.

    Том приликом је указано на низ чињеница које говоре томе у прилог, између осталог, да је на крају трећег квартала ове године банка успешно пословала: принос на акцијски капитал износио је 13,7, а принос на активу 2,3 одсто.

    Према подацима НБС, на половини године Комерцијална банака је остварила ниво профитабилности значајно већи од просека банкарског сектора Србије у коме убедљиву већину чине стране банке.

    Србија да учи на примеру Пољске и Мађарске

    Препуштање готово целокупног банкарског сектора странцима би, како је упозорено на предавању, резултирало губитком монетарног суверенитета земље.

    Пример Пољске могао би да буде поучан за Србију. Њу је најмање погодила последња светска финансијска и економска криза, између осталог, због тога што су Влада и Централна банка, вођене националним интересима, реализовале стратешко опредељење — да удео страног капитала у банкарском сектору земље смање испод 50 одсто.

    Држава контролише две највеће банке у Пољској, које покривају једну трећину тржишта.

    Сличне промене у власничкој структури банкарског сектора су се десиле у Мађарској. После избијања светске финансијске кризе 2008. године, држава је национализовала или купила мањински пакет акција код шест домаћих банака, повећавајући удео под контролом државе у банкарском сектору на 50,5 одсто крајем 2018. године. Пет година раније износио је 30 одсто.

    Ових дана је и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила да је држава Србија способна да управља Комерцијалном банком.

    На питање — да ли би продала банку која има годишњи профит 75 милиона евра за 450 милиона, што је била цена о којој се незванично спекулисало, гувернерка је била јасна:

    „Наравно да не бих“.

    Тагови:
    отварање понуда, девизна штедња, приватизација, Комерцијална банка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога