Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Одбрана српских светиња у Црној Гори (584)
    2581
    Пратите нас

    Предлогом закона о слободи вероисповести црногорске власти следе украјински сценарио, играјући на исту црквено-националну карту како то раде у Кијеву, сматра руски експерт за религију Роман Лункин.

    Црногорске власти, каже за Спутњик руководилац Центра за изучавање проблема религија и друштва при Европском институту РАН, нису одолеле искушењу да манипулишу ситуацијом око цркве и злоупотребе веру у своје политичке циљеве.

    Како изгледа украјински сценарио

    „Управо смо то видели и на територији Украјине када су (бивши) председник Петро Порошенко и Константинопољски патријархат практично на силу не само основали нову цркву — Украјинску цркву, него су и административним путем хтели да поделе Украјинску православну цркву Московског патријархата. Постојали су планови да јој се онемогући регистрација и да се део прихода, а самим тим и део храмова, подведе под другу јурисдикцију“, навео је он.

    Црногорске власти, уверен је Лункин, играју на ту исту црквено-националну карту у својим политичким играма и карту народног расположења.

    С једне стране, служе се потпуно разумном идејом о томе да народ треба и има право да има своју националну цркву, а с друге, грубо крше права верника.

    „Та идеја национализације цркве, почев од Украјине, шири се по Европи. И у Црној Гори се то користи на исто тако груб начин као и у Украјини“, каже руски експерт.

    Према његовим речима, поставља се питање да ли ће се у том науму успети, јер у Украјини, без обзира на сву административну власт Порошенка, захваљујући чему су биле донете одређене црквене, канонске одлуке изазвавши само поделе у друштву, све то је фактички довело само до појединачних случајева дискриминације према Украјинској православној цркви Московског патријархата.

    „А сама црква је очувана“, додаје он.

    Међутим, професор теологије у пензији Димитрије Калезић сматра да, ако и постоји нека сличност између дешавања у Црној Гори и „украјинског сценарија“, она је само спољашња.

    „Ради се, уверен сам, о унутрашњим инатима, а инат је оно што ино, друго, друкчије. Ако постоје сличности, оне су само спољашње, а спољашње и унутрашње не мора да буде исто“, рекао је он за Спутњик. 

    Ко је јачи, тера и кад није у праву, додао је он.

    Верници ће сами бранити своје цркве

    Роман Лункин упозорава, с друге стране, да мешање у верски живот уз помоћ овог закона у Црној Гори, па чак уз племенити изговор, може само да доведе до раскола у друштву и до нових случајева дискриминације и кршења верских слобода у Црној Гори, додао је Лункин.

    „Мислим да ће у овом конкретном случају сами верници стати у одбрану своје цркве, јер је Митрополија црногорско-приморска СПЦ — национална црква Црне Горе. Верујем да ће и ЕУ упутити озбиљне примедбе Црној Гори у случају да црквена имовина буде одузимана од СПЦ“, рекао је Лункин за Спутњик.

    Слични проблеми се, каже он, дешавају и у вези са македонском црквом и њеним покушајима да се одвоји од матичне цркве, сличних проблема има и у Молдавији, где постоји Бесарабијска митрополија Румунског патријархата, али и покушаји да се подели Молдавска митрополија Руске православне цркве.

    Некакви одвојени, али маргинални, изданци аутокефалне цркве постоје и у Белорусији.

    „Моћи ћемо да видимо читав низ таквих примера у случају када се Константинопољски патријархат меша и покушава да подели цркве. На пример, у Летонији је такође била прилично маргинална иницијатива за стварање аутокефалне православне цркве. Поред тога, постоје и покушаји да се неке цркве, на пример у Чешкој, приклоне аутокефалној православној цркви Украјине“, додао је он.

    Све то, констатује Лункин, провоцира светске политичаре да играју на ту верско-националну карту.

    „Њима се чини да тако могу лако да манипулишу црквама и њиховим јурисдикцијама. А у ствари, то доводи само до још већих подела у друштву“, закључио је Лункин.

    Руски медији, у осврту на ситуацију у Црној Гори, пишу да многи верници истичу да све то умногоме подсећа на недавне догађаје у Украјини.

    Како кажу, владајућа елита, уместо да се бави реформом изборног система, решава проблем све већег спољног дуга, она распирује мржњу на верској основи.

    ЦПЦ признала Кијевски патријархат

    Наводе речи митрополита Амфилохија да је предлог закона део ширег плана с циљем стварања аутокефалне цркве, у чијој је основи Црногорска православна црква настала 90-их година.
    Црногорска црква данас има само један храм и десетак свештеника, док Црногорска митрополија има 1.600 храмова и хиљаде свештеника.

    Међутим, управо је „Црногорска православна црква“ признала Кијевски патријархат, који је 1992. године основао расколник Филарет Денисенко, а што је послужило као платформа за формирање Украјинске православне цркве у складу са девизом Порошенка: „Независна земља — независна црква“.

    У сличном духу, констатују руски медији, делује и црногорски председник Мило Ђукановић.

    Како ће се понашати константинопољски патријарх

    Историчар цркве Владислав Петрушко констатује да је већина верника у Црној Гори на страни СПЦ, а да међу њима велики ауторитет ужива црногорски митрополит Амфилохије.

    „А ипак, Ђукановић је кренуо путем конфронтације“, каже Петрушко.

    Управо уз подршку политичара, сматра експерт, расколници у Црној Гори, иако их је мање него у Украјини, могу да дођу до храмова и свештеника.

    Ипак, у свему постоји једно значајно „не“: константинопољски патријарх Вартоломеј се толико опекао на украјинском питању, да је мало вероватно да ће се тако смело умешати и у ово, оцењује Петрушко.

    „Он ће се понашати много опрезније. За сада није заинтересован да против себе има СПЦ. У том случају ће доћи до још веће поларизације православног света“, закључио је Петрушко.
    Тема:
    Одбрана српских светиња у Црној Гори (584)
    Тагови:
    сценарио, црква, Украјина, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога