Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    0 465
    Пратите нас

    Пред руском космичком индустријом су две епохалне деценије, сматра херој Русије, астронаут Генадиј Падалка, који је у космосу провео 878 дана током пет летова и први је на листи по укупном времену проведеном у космосу.

    Падалка у интервјуу за Спутњик говори о томе како види тренутни развој космичке индустрије, као и да ли ће након 2024. бити потребна Међународна космичка станица или нека друга међународна орбитална станица:

    „Наши партнери напредују. Њихови планови који су везани за блиску будућност, тичу се изградње Месечеве орбиталне станице, слетања на Месец и пројекта лета на Марс. Чини ми се да смо превазишли боравак у Земљиној орбити, јер смо много тога научили и стекли огромно искуство.“

    Данас умемо да правимо свемирску технику која поуздано ради у екстремним условима у космосу, научили смо како да се изборимо са штетним факторима током свемирског лета, да дуго боравимо и радимо у свемиру. Треба да летимо даље, а не да се мотамо око Земље.

    Пред руском космичком индустријом су две епохалне деценије

    Какве изгледе има Русија за истраживање свемира у блиској будућности?

    Наредних 10-20 година биће епохалне. Као што је било у периоду 1960-1970. године — први лет, први излазак у отворени свемир, први лунарни програм, сада ће бити са Марсом и Месецом. Након 60 година човечанство чека напредак у космичкој сфери. Најважније је да Русија успе да ускочи, па макар и у „последњи воз“ и да се даље креће са нашим партнерима.

    Русија је неопходан, цењен и поуздан партнер на МСК. Како би очувала такав положај, потребно је много тога — супертешки носач, свемирска летелица, космодром, напредне технологије и техничка решења од којих би зависили наши партнери.

    Појединци говоре да је боље да не трошимо време на Месец, него да је боље да се одмах усмеримо на Марс. Шта Ви мислите о томе?

    Водеће свемирске велесиле имају само један циљ, а то је Месец. То је важно због усавршавања технологије за далеки свемир, укључујући и заштиту посаде од зрачења, а то је данас најактуелније. Марсовски реголит садржи воду, а 90 одсто атмосфере на Марсу чини угљен-диоксид, што значи да се отуда може црпети вода и ракетно гориво уз помоћ одређених технологија. Због тога је прво у плану Месец, а затим Марс.

    © AFP 2020 / --
    Падалка (у средини) са колегама Скотом Келијем и Михаилом Корниенком, након доласка на Међународну свемирску станицу марта 2015.

    Да ли је за Русију повољније да сарађује са другим земљама или самостално?

    Самостални рад је слепа улица. Свака година таквог рада резултираће деценијом заостатка. Важно је сарађивати, размењивати технологије и техничка решења, уместо да правимо оно што партнери већ имају. Истраживање свемира без партнера је неисплативо, и финансијски, и са становишта технологије.

    У ком правцу Русија треба да крене у истраживању свемира?

    Потребан нам је нови космички брод за пројекте за лет на Марс и Месец, као и супертешка ракета-носач. Наши партнери на Међународној космичкој станици имају јасније циљеве и много тога су већ реализовали. Спреман је свемирски брод „Орион“ за далеки свемир, а завршавају тестирања две свемирске летелице („Старлајнер“ и „Крудрагон“) за летове на МКС. Поседују и супертешку ракету „СЛС“, спремни су за реализацију пројекта „Артемис“ који се тиче стварања Месечеве орбиталне станице, искрцавања на Месец 2024-2025. године и летове на Марс. На сличним пројектима ради и Илон Маск. Русији је место само међу водећим свемирским силама, па макар и у споредним улогама.

    Ове године је активну дискусију покренуо робот „Фјодор“ који је послат на МКС. Да ли је то важно достигнуће за руску космичку индустрију и роботику?

    Роботика је саставни и важан део космонаутике. Ја се нисам одушевио роботом „Фјодором“. Почео сам да радим са његовим прототипом још 2011. године. Тестирали смо антроморфног робота у улози помоћника астронауту приликом изласка у отворени свемир. Повратне информације су негативне. Ипак је тај пројекат успео. Некоме је од користи.

    Пројекат Илона Маска

    Споменули сте Илона Маска. Шта мислите о његовим пројектима, с обзиром на то да многи не верују у његове технологије?

    Многи замишљају да је његов први степен ракете, који се враћа на Земљу, величине оловке. Први степен ракете „Фалкон“ је висине десетоспратнице, пречника око четири метра. У оквиру његовог пројекта „Старшип“ степен ракете за вишекратно коришћење има пречник девет метара и висок је као зграда од 20 спратова. То нису празне фантазије, него испробане технологије. Он машта и поставља циљеве који нису увек оствариви, али којима човечанство треба да стреми.

    Оснивач компаније Спејсикс и суоснивач компаније Тесла Илон Маск
    © REUTERS / Mike Blake
    Оснивач компаније Спејсикс и суоснивач компаније Тесла Илон Маск

    Осим тога, Илон Маск је многима конкуренција. Чак и у оквиру његове компаније два тима раде на пројекту „Старшип“ — једна је у Тексасу, а друга на Флориди. За основу тог пројекта биће искоришћени најсавременији свемирски брод и тешка ракета-носач.

    Да ли Вам недостаје свемир?

    Не, јер свемир није само „романтика“, тамо има много мучног, тешког и монотоног рада. Тамо не проводимо време седећи поред прозора са фото-апаратом са погледом на Земљу. Ту је и истовар терета, поправке, поспремање станице. Постоји много занимљивих научних експеримената, али се не бавимо увек тиме.

    Снешко Белић као амајлија у свемиру

    Шта сте носили са собом на МКС?

    Скоро ништа. Носио сам моју амајлију — Снешка Белића, којег ми је поклонила млађа кћерка и амблеме и коверте са логом посаде. Све остало — снимке, фотографије, музику, литературу, вести, добијамо на рачунар. Тиме се бави група за психолошку подршку.

    С обзиром да сте тренутно туристички амбасадор, да ли нам можете рећи нешто више о космичком туризму?

    Русија је једина земља која се и даље бави свемирским туризмом, иако су сада летови са туристима обустављени. Користимо наше летелице „Сојуз“ за превоз професионалних астронаута. Испуњавамо наше партнерске обавезе и на томе добро зарађујемо. Сада нам то доноси профит. Када наши партнери почну да користе своје свемирске летелице за превоз астронаута, ми ћемо изгубити значајан део прихода. „Роскосмос“ је од 2011. године више зарадио на превозу, него што је Илону Маску било потребно за стварање нове свемирске летелице „Кру драгон“.

    © AFP 2020 / NATALIA KOLESNIKOVA
    Падалка (у средини) у друштву Чарлса Симоњија, архитекте и свемирског туристе (лево) и америчког астронаута Мајка Барета на космодрому Бајконур у Казахстану, 21. марта 2009.

    Колико кошта туристички лет и која је процедура за пријаву?

    Све зависи од тога ко лети и из које земље. По правилу, то су приватне информације. Место у свемирском броду „Сојуз“ за професионалне астронауте наших партнера процењује се на око 80 милиона долара. Не знам која је цена „карте“ за свемирског туристу. Од 2009. године туристи не лете у свемир, тако да не знам како се туристи данас могу пријавити. Раније су склапали уговор директно са „Роскосмосом“, или преко компаније за свемирски туризам „Спејс адвенчрс“.

    Шта туристи могу да виде на свемирској станици? Колико траје лет?

    Свако има свој програм лета, укључујући и кратак научни програм. Лет траје обично од седам до 10 дана. Туристи долете у станицу, осете бестежинско стање, романтику, свемирску храну, уживају у погледу и враћају се на Земљу.

    Тагови:
    космос, космонаут
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога