Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    57239
    Пратите нас

    Закон о слободи вероисповести, који је због најављеног отимања цркава и манастира Српске православне цркве дигао на ноге као никада њене припаднике, и то не само у Црној Гори, ступа на снагу данас, а власт би већ наредног дана могла да почне да поступа по њему и тај поступак би могао чак да буде завршен за један дан.

    Објашњавајући могући след догађаја, тумачећи закон, адвокат Владан Бојић из Подгорице за Спутњик каже да су последице његове примене драстичне и да већ од 9. јануара заштитник имовинско-правних интереса Црне Горе може да поднесе захтев за прекњижбу, односно укњижбу права својине над манастирима и црквама који су власништво СПЦ на државу.

    Писац закона, свестан да у судском поступку доказивања власништва над имовином СПЦ, држава Црна Гора не би имала шта да тражи, прибегао је маневру и пребацио све на управни поступак.

    „Ово је изум прекњижбе у управном поступку, а управни и парнични поступак су два правна света. Парнични подразумева вештаке, сва могућа доказна средства, а управни поступак воде људи у катастру који немају ни положен правосудни испит“, објашњава Бојић.

    Поступак отимања цркава и манастира

    Он напомиње да је до сада, углавном, одузимање имовине СПЦ по овом закону погрешно тумачено. Како напомиње, није овде реч ни о конфискацији, где би претходно неко морао кривично да буде осуђен да би му била одузета имовина, ни о национализацији, јер она подразумева одређену накнаду, ни о експропријацији, којој претходи утврђивање јавног интереса државе, па тек потом дође до одузимања и надокнаде у складу са тржишном вредношћу.

    © CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/Koroner / Front view of Cetinje Monastery in Montenegro
    Цетињски манастир ће бити међу првима на удару закона којим власт у Црној Гори отима имовину Српској православној цркви

    Саговорник Спутњика напомиње да је реч о прекњижби у управном поступку, који је чисто административни и може да траје врло кратко.

    „Не бих се усудио да кажем један дан, али теоретски може и један дан. Они ће вероватно бити ’демократични‘, па ће то бити у року од два, три, четири месеца и завршиће целу причу. И то ће гађати неке непокретности као што су Цетињска богословија, манастир Острог... Оно што је најболније за народ“, истиче Бојић, који је последњих 20 година адвокат, а 10 година пре тога бавио се судском праксом.

    О својини светиња одлучује — катастар

    За све то време, како каже, није никада видео да о својини одлучује катастар, место где се у ствари само региструју последице договора и купопродајног уговора. Он напомиње да се и у складу са Чланом 6 Европске конвенције из 1950. године право својине доказује у судском поступку.

    „Да су хтели поштено да то ураде, држава Црна Гора би поднела тужбе пред својим судом, па нека је и партијски, нема везе. Али својинске парнице трају три, четири, пет година, а Милу Ђукановићу то није у интересу, јер има задатак да то заврши и зато што цео посао треба да се прелије и у Северну Македонију и на Косово и Метохију. Јасно је да је добио задатак, да га неко гура“, истиче Бојић.

    Критична маса за одбрану

    Зато је законописац све и препустио управном поступку, да би цео посао могао лако да буде завршен за неколико месеци.

    „Невоља је када се једном то прекњижи на власништво државе Црне Горе. Ако се то после врати пред Суд за људска права у Стразбуру за пет, 10, 15 година — ко жив, ко мртав. Сада још постоји та критична маса која је свесна идентитета и која се бори“, каже Бојић.

    О томе сведочи велика буна народа на улицама градова Црне Горе, који је стао у одбрану својих светиња, али је питање како ће то изгледати за неколико година, јер, примећује наш саговорник, захваљујући систему образовања, у Црној Гори стасава генерација која ће о свом идентитету мало шта знати.

    Црква светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу на Бадње вече
    © Фото : Црква светих апостола Петра и Павла
    Црква светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу на Бадње вече
    Брзина не слути на добро

    Овако гурање закона, силовање да се он донесе у три сата ујутру, уз хапшење посланика који су били против, као и то што се Ђукановић тренутно повукао, по оцени саговорника Спутњика, не слути на добро. Молебани и литије ће се, сматра он, после Божића проредити, а ствари ће се једна по једна завршавати по катастрима.

    По мишљењу Бојића, није искоришћен члан закона о управном поступку према коме се управни поступак прекида ако је већ покренут судски спор, и тада не би било могуће прекњижити ниједну могућу непокретност док траје тај судски спор.

    А било је могуће подношење такозване изазивачке тужбе суду, да он утврди да постоји право својине или да не постоји право својине над црквеном имовином.

    Држава на суду ништа не би добила

    Тиме би, како напомиње, држава била увучена у судски поступак, у коме никада не би могла да добију ниједну грађевину, зато што је протекао такозвани рок за одржај који је првобитно из 1878. године износио 30 година, а потом 20.

    Адвокат објашњава да, у складу са међународним правом, рок за одржај представља време после чијег истека, иако немате никакав уговор, имовина остаје у вашем власништву, ако током тог периода нико то није оспоравао. Значи, прошли су рокови за одржај и последњих година је већ било неколико пресуда у корист СПЦ, баш на основу одржаја. И то је, између осталог, разлог што се ишло на управни поступак, јер је позивање на ванредни одржај могуће само у судском поступку.

    Због свега тога, Дирекција за имовину, односно заштитник имовинских права и интереса Црне Горе, већ сутрадан по ступању закона на снагу може да поднесе захтев за прекњижбу имовине СПЦ.

    Митрополит Амфилохије на молебану у Подгорици
    © Sputnik / Небојша Поповић
    Митрополит Амфилохије на молебану у Подгорици

    „Колико знам, они су све припремили за геополитички подухват уништавања СПЦ као кохезионог фактора. Ово је блицкриг. Законе пратим већ 35 година, али овако нешто још нисам видео“, закључио је Бојић.

    Тагови:
    суд, отимање, СПЦ, имовина, закон о слободи вероисповести
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога