Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 872
    Пратите нас

    Халифа Хафтар, командант Либијске националне армије, није током међулибијских преговора у Москви потписао споразум о примирју са Фајезом Сараџом, представником Владе у Триполију, просто зато што жели целу Либију.

    Његовој жељи да стави под контролу целокупну територију Либије, наруку иде и војна надмоћ, али и подршка Уједињених Арапских Емирата, Египта и Саудијске Арабије.

    Према мишљењу руских експерата — Хафтар има и подршку специјалних снага, чиме не може да се похвали Влада националног споразума Либије Фајеза Сараџа у Триполију.

    Целу Либија — тежак залогај, чак и за Хафтара

    Григориј Лукјанов, професор на Вишој школи економије, истиче да су борбена дејства дошла у ћорсокак и са једне и са друге стране.

    „Триполи је град у коме живи око два и по милиона људи, то је мало мање од половине насеља целе Либије. Без жртава га не би освојила ни моћнија војна сила од Либијске националне армије“, рекао је експерт.

    Халифа Хафтар и његови спољнополитички савезници то схватају и без обзира на све повећавају притисак, тражећи нове форме за политички дијалог у коме ће њихови захтеви бити урачунати.

    Триполи, Либија
    © AP Photo / Mohammed Ben Khalifa
    Триполи, Либија

    Осим тога, у позадини унутрашње борбе за превласт се одвија озбиљна геополитичка борба између регионалних сила на Блиском истоку. Са једне стране имамо Уједињене Арапске Емирате, Саудијску Арабију и Египат, који подржавају Халифа Хафтара, а са друге стране Турску и Катар, којима је Влада националног споразума била принуђена да се обрати због великих губитака.

    Геополитичка борба савезника зараћених страна

    „Пре неколико дана у египатском Парламенту, приликом излагања представника Хафтара, предложено је да Египат примени оружану силу како би подржао Хафтара и истерао турску армију, коју је Ердоган послао у Триполи. Ова идеја је наишла на подршку“, рекао је Камран Гасанов, професор на руском Универзитету пријатељства народа.

    Емирати, Саудијска Арабија и Египат врше притисак на Хафтара да не пристане на преговоре и да помоћу силе реши ситуацију у Либији. Са друге стране, Турска у Либији се бави тотално другим питањима која немају никакве везе са њеном унутрашњом ситуацијом и нестабилношћу, већ са геополитичким интересима Турске у источном Средоземном мору.

    Како Гасанов објашњава — позиција Турске у овом региону је заснована на пројекту у који је улагао турски председник Ердоган још од почетка Арапског пролећа.

    „План се састојао у томе да се путем државних удара на власт на целом Блиском истоку доведу Муслиманска браћа, партија која је представљена у многим арапским земљама — у Тунису, Мароку, Јордану, а умало и у Египту нису дошли на власт“, објашњава експерт.

    Према његовим речима — то је била нека нова врста османлијског пројекта, јер су ове партије блиске Ердогановој Партији правде и развоја.

    Либијци на протесту против доласка турских војних снага у Либију
    © REUTERS / Esam Al-Fetori
    Либијци на протесту против доласка турских војних снага у Либију

    Јасно је да Турска нема могућности да сама преокрене ситуацију, већ да месецима покушава да увуче Русију у овај процес, јер је свесна да остали играчи нити су довољно способни нити желе да узму у обзир интересе Анкаре.

    Маршал Халифа Хафтар спада у силе које желе да спрече распрострањивање утицаја Муслиманске браће. Њега подржава Египат, у коме је на власти човек који је директно збацио лидера ове исламистичке политичке партије. Осим тога, иако делује парадоксално да управо Саудијска Арабија подржава Хафтара, треба имати у виду, према речима Гасанова, да она има свој „вехабијски пројекат“ и да све друге „пројекте“, као што су Ал Каида, ДАЕШ или Браћа муслимани, схватају као претњу.

    Мировна конференција о Либији у Берлину

    Експерти сматрају да Русија и Немачка имају најбоље позиције у односу на све остале силе које су на индиректан или директан начин повезане са ситуацијом у Либији, и зато сматрају да је мировна конференција о Либији у Берлину логичан наставак руско-немачке сарадње, нарочито након што је ову иницијативу немачке канцеларке Ангеле Меркел отворено подржао руски председник приликом заједничке конференције за новинаре у Москви.

    Гасанов истиче да је Меркелова, у политичком смислу, много ближа позицијама Москве, него позицијама Вашингтона, и да је могућа сарадња између Русије и Немачке, јер су обе стране заинтересоване за стабилност у Либији.

    Осим тога, односи између земаља умешаних у либијски случај су једноставни. Немачка је политички и економски непристрасна у односу на било коју страну у конфликту. Русија, после ситуације са Сиријом, има контакте не само са Турском, него и са осталим арапским земљама. Како експерти објашњавају — интерес Москве лежи у економској користи и нема политичких симпатија ни према једној страни у сукобу, већ се користи подршком и интересом свих страна учесница. Москва и Берлин имају заједнички интерес, а то је прекид рата, за разлику од Италије и Француске, које су постале таоци својих геополитичких интереса. Док Француска подржава Хафтара, а Италија Сараџа, немачка канцеларка је неутрална. Меркелова признаје Владу у Триполију, али узима у обзир и чињеницу да постоји човек по имену Хафтар, који има реалну војну моћ. Експерти истичу да је прагматичан приступ оно што све више приближава Москву и Берлин у решавању кризних ситуација.

    Тагови:
    Халифа Хафтар, Турска, Либија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога