Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1381
    Пратите нас

    Сусрет Владимира Путина и Ангеле Меркел протеклог викенда у Москви, на ком се разговарало о читавом спектру питања, а затим и телефонски разговор два дана касније, сигнал су да је дошло до поновног зближавања Немачке и Русије, пре свега због претње пожара на Блиском истоку, сматрају саговорници Спутњика.

    Дописник РТС-а из Берлина Ненад Радичевић оценио је да односи Путина и Меркелове никада нису били приснији у последњих пет година.

    Зближавање ставова Путина и Меркелове

    Према речима Радичевића — отопљавање односа Путина и Меркелове једним делом је последица и тога што је Трамп заоштрио односе са читавом Европом и све очигледнијег закључка саме Европе да у много чему више не може да се ослони на САД.

    Може се рећи, каже Радичевић, да су ово најприснији односи Путина и Меркелове од 2014. године, односно од припајања Крима Русији, након чега је ЕУ увела санкције Москви које су и данас на снази.

    „Разлога за зближавање има више — један је што се обоје труде да пројекат ’Северни ток 2‘ успе, иако се швајцарска фирма која је требала да поставља цеви повукла због америчких санкција. Друга ствар је ситуација на Блиском истоку“, објашњава он за Спутњик.

    Радичевић наглашава да је Русија у протекле две године постала фактор који се пита на Блиском истоку — прво од Сирије, до Либије и Ирана, с којим има релативно добре односе.

    „Приметна је тенденција Америке да се мало повуче и више усмери на трговински рат са Кином, од када је Трамп у Белој кући, а то је створило простор за Русију“, каже Радичевић.
    Он подсећа и да ће у недељу у Берлину бити одржана конференција о Либији и констатује да ће то бити наставак зближавања.

    „Може се очекивати да се тамо ипак деси да генерал Хафтар стави потпис на споразум, што се у Москви није десило. То се организује под покровитељством УН, али суштински то чине Немачка са Русијом и Турском. Ердоган, стицајем околности, баш у недељу долази у једнодневну посету Берлину, а сва је прилика да ће доћи и Путин“, каже Радичевић.

    Он, међутим, истиче да је Меркелова током посете Москви протеклог викенда „зажмурила“ на неке од проблема у односима две земље и да на то у Немачкој не гледају са одобравањем.

    Меркел критикују и медији и њена странка

    Како је рекао — канцеларка се нашла на удару и најтиражнијег листа „Билд“ због посете Москви и због тога што није превише истицала оно што је проблематично у односима, као на пример убиство Грузијца у парку у Берлину и протеривање двоје руских дипломата.

    „То Ангела Меркел није истакла као неки велики проблем, и због тога је критикују многи, чак и конкуренти у њеној странци — Анегрет Крамп-Каренбауер, али и Фридрих Мерц, који и даље настоји да се позиционира као неко ко би на следећим изборима могао да буде кандидат ЦДУ за канцелара. Он сматра да је Меркелова превише попустљива према Путину“, објашњава Радичевић.

    Меркелова, међутим, пре свега мисли, поред економских интереса, на ситуацију на Блиском истоку и евентуални нови талас избеглица.
    „Смиривање Блиског истока је за њу приоритет“, истиче саговорник Спутњика.

    Наговештај новог односа према Русији?

    Упитан да ли се ово приближавање Русије и Немачке може тумачити као наговештај промене става ЕУ према Москви, што би за последицу имало ублажавање или можда и укидање санкција, Радичевић каже да има аналитичара који процењују да то иде у том правцу.

    „Да ли је то стварно намера Берлина — дискутабилно је. Оно што јесте истина — то је да је Русија после Кине друго највеће тржиште за немачке привреднике и да они виде велики потенцијал у Русији. Немачке фирме раде у Русији, али не тим интензитетом и постоје наговештаји да би ово могао да буде пут ка неком ублажавању санкција“, оцењује Радичевић.

    У том контексту је посебно важна чињеница да је успела немачко-француска иницијатива о размени заробљеника између Кијева и проруских снага на истоку Украјине.

    „Тај један корак у решавању украјинске кризе је можда наговештај ублажавања санкција“, каже он и додаје да ће се то питање свакако наћи на дневном реду у другој половини године, када Немачка председава ЕУ, а да одлуку неће бити лако донети.
    ЕУ се враћа прагматизму

    Александар Рар, научни директор Немачко-руског форума, сматра да се и Немачка и цела ЕУ враћају прагматизму.

    Како је рекао — Меркелова се током целог мандата орјентисала на политику либералних вредности и Русију је одбацивала, али је сада прагматизам и политика реалности терају, као и француског председника Макрона, да на Русију гледају на другачији начин.

    Разлог је, каже, што Европа Америку не интересује, осим ако на њу гледа као на некога ко је у вазалном положају.
    Америка на Блиском истоку ради шта јој се прохте.

    „Нису јој потребни неки савезници, ни са ким се не консултује, а Блиски исток се распада“, истиче Рар, додајући да при том мисли на читав низ земаља — Авганистан, Ирак, Сирију, Либан, Јемен, Мали…

    „Примера има пуно, и то мора да се заустави, јер ако се не обезбеди стабилност за тај регион, Европу ће поново запљуснути талас избеглица и терориста. Меркелова је прагматична особа и она то схвата, и због тога је одступила од става којег се држала последњих десет година — да са Русијом и Сиријом неће сарађивати, јер Русија подржава ’убицу Асада‘“, наводи руски експерт.

    „Сада је свима јасно да у Либији може да се догоди потпуно иста ствар као и у Сирији, а то је онда за Европу двоструку проблем, а нико не жели реке избеглица и терориста“, додаје Рар.

    „ И зато су, ’шкрипећи зубима‘, невољно, али са прагматичним схватањем, Меркелова и Макрон почели да пружају руку Русији и Турској. Јасно им је да Европа нема где, да ће остати сама, да јој Америка није помоћ и да је тешко изађи на крај са тим проблемима“, констатује он.

    На питање да ли се приближавање Русије и Немачке може тумачити као стварање својеврсне нове осовине, Рар одговара одрично.

    Како каже — Меркел и Макрон виде могућност раскола у Европи и НАТО-у, и не желе то да допусте.

    „Постоје земље у Европи, као што је, на пример, Вишеградска четворка, мада је ту Мађарску могуће издвојити, али Пољска, на пример, не жели зближавање Европе са Русијом. Тако да, ако се Француска и Немачка буду зближавале са Русијом у име Европе, онда Европи прети раскол. То је такође дилема за Меркелову“, закључио је Рар.
    Тагови:
    зближавање, криза, Блиски исток, Меркелова
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога