Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    88225
    Пратите нас

    Послије удара на СПЦ спорним Законом о слободи вјероисповјести, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић је отишао корак даље и показао још једним потезом како намјерава да гради будућност земље: први пут је Србе назвао националном мањином.

    Ђукановић је у интервјуу агенцији Танјуг за Србе у Црној Гори употребио термин „национална мањина“, што је многима запарало уши. С обзиром на то да Срби у Црној Гори себе доживљавају као народ који је створио државу Црну Гору, чини се да је ова порука бацила у други план чак и објаву Ђукановића да неће повући спорни закон о слободи вјероисповијести.

    Црногорски предсједник је приде саопштио и да су интереси Црне Горе супротни интересима Србије, због чега, како је рекао, није реално очекивати од Црне Горе да „шири простор за рад у државним органима грађанима који пристају да по политичком позиву дјелују супротно националним интересима Црне Горе“, чиме је са највише државне адресе отворено подржао политику затворених врата за запошљавање оних који се у Црној Гори национално изјашњавају као Срби.

    Назив „национална мањина“ за све који се осјећају као Срби

    У Уставу Црне Горе се у члану 1 наводи да је „грађанска, демократска, еколошка и државе социјалне правде, заснована на владавини права“, док члан 2 прецизира да је „носилац суверености грађанин који има црногорско држављанство“.

    У члану 79 се истиче да се „припадницима мањинских народа и других мањинских националних заједница јемче права и слободе која се могу користити појединачно и у заједници с другима“, али се не прецизира који су то мањински народи.

    Коментаришући увођење синтагме - „национална мањина“, за оне који се осјећају као Срби од стране црногорског предсједника, аналитичар Лука Радоњић подсјећа да према важећим резултатима пописа становништва из 2011. године, у Црној Гори живи 45 одсто Црногораца и 29 одсто Срба, да се 45 одсто грађана изјаснило да говори и пише српским језиком, те да се преко 30.000 грађана није изјаснило о етничкој, односно националној припадности, углавном, како се претпоставља, због различитих облика притисака.

    Овај аналитичар је стога категоричан у оцијени да српски народ у Црној Гори није мањински, чак ни по бројкама пописа које је спровела Ђукановићева администрација, а особито не ако се има у виду историјски контекст државе Црне Горе.

    „Подсјећам јавност да је Ђукановић у емисији ’Утисак недеље‘ 2006. године на питање ауторке емисије ’Зашто се на билбордима кампање за независност налазе Његош и Марко Миљанов, ако се зна да су они били Срби‘, одговорио: ’Не видим проблем да сјутра на челу независне Црне Горе буду и Срби‘. Он, дакле, ни тада – а о ’90-им годинама да не говоримо – није доводио у питање српску етничку припадност Његоша и Марка Миљанова, а можда не доводи ни сада – али хоће да их смјести у националну мањину“, каже Радоњић за Спутњик. 

    Стратешки циљ црногорских власти

    Увођењем синтагме „српска мањина“, предсједник ДПС-а, како додаје Радоњић, није изнио само неистину, већ и један од својих стратешких циљева у сусрет предстојећим изборима и попису становништва који је предвиђен за 2021. годину, а то је форматирање српског народа у Црној Гори као националне мањине.

    „Његова амбиција је да на штету процента Срба подигне број Црногораца на 50 одсто, да би са те платформе још интензивније ’напао‘ црквено питање, особито у дијелу њеног имена, што се може наслутити и у његовом интервјуу који је дао прошле године за ’Н1‘ у оквиру емисије ’Пресинг‘, када се, демонстрирајући одређено непознавање црквених прилика и њеног историјата, питао, парафразирам – како то да Црна Гора нема Црногорску цркву“, подсјећа Радоњић.

    То је, како оцјењује наш саговорник, уједно и покушај манипулације људима који су се изјаснили као Црногорци – али сматрају да су српског поријекла.

    „Све то је у складу са Ђукановићевом тезом о ’историјском дисконтинуитету‘, о којем је говорио често ранијих година, а најконкретније на сједници Скупштине Црне Горе, на којој се гласало о уласку Црне Горе у НАТО. Ту долазимо до кулминације идеолошког апсурда, односно ’идеолошког кошмара‘ – да се политичар који заговара историјски – национални и политички дисконтинуитет, позива на историју. И то углавном на тезе школа које се историјом баве искључиво идеолошки“, сматра Радоњић. 

    Покушај да се обнови западни стереотип о Србима

    На концу, наш саговорник се такође осврнуо и на, како каже, Ђукановићев покушај да у склопу атака на СПЦ у Црној Гори обнови стереотипну слику дијела западне јавности о Србима као највећим дестабилизаторима и негативцима на простору бивше Југославије.

    „Интервју предсједника ДПС-а Танјугу садржи обиље спорних тачака и послужио му је као полигон за пласман неаргументованих теза и оцјена. На више мјеста он говори и о ’неупитним историјским чињеницама‘. Свакоме ко познаје проблематику јасно је да је Ђукановић изнио низ утисака – а не чињеница. У науци утисак не може бити изнад чињенице. Уосталом, ако аргументација његове партије почива на ’историјским чињеницама‘ које су ’неупитне‘, остаје питање због чега он и његова странка упорно заобилазе сва могућа телевизијска сучељавања са представницима Српске православне цркве у Црној Гори. Зашто ставове оних који подржавају спорни закон у ТВ сучељавањима нема ко да заступа!“, пита Радоњић.

    Тагови:
    Срби, национална мањина, Мило Ђукановић, Закон, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога