Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    63308
    Пратите нас

    Предлог Владимира Путина да се састану лидери пет земаља сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација поздрављен је с обе стране океана. Експерти оцењују да ће тај самит помоћи формирању новог светског поретка, ресетовању односа и глобалној безбедности.

    Руски председник је наступајући на 5. Светском форуму сећања на Холокауст предложио да се током ове године одржи „састанак шефова држава сталних чланица Савета безбедности УН — Русије, Кине, Француске, Велике Британије и САД“ и изјавио је да Русија намерава да без одлагања „упути одговарајуће поруке лидерима ’петорке‘“. Путин сматра да би такав састанак имао огромну улогу у потрази за колективним одговорима на тренутне изазове и претње. Он је рекао да светски лидери не смеју да превиде прве клице мржње и антисемитизма и да треба да учине све да заштите свет.

    Ресетовање или нови светски поредак

    Руски политиколог Игор Шатров овај предлог повезује са проблемима глобалне стратешке безбедности и ово види као прилику за земље „петорке“ да „ресетују“ односе.

    „Предлог је дошао правовремено. На крају крајева, ове године обележавамо не само 75. годишњицу од завршетка Другог светског рата, већ и 75. годишњицу од оснивања Уједињених нација и сасвим је могуће да је неопходна нека врста ’ресетовања‘, процена перспектива саме организације и Савета безбедности, пошто постоје питања о којима би требало да се разговара и потребно је приближити ставове. Када су се победничке земље у Другом светском рату окупиле пре 75 година, имале су углавном заједничке погледе на то шта је светско зло. Тада је то био фашизам. Сада видимо да постоје противречности у проценама и то уништава институцију УН. Стога би било занимљиво да се негде изван организације поново окупи пет земаља сталних чланица Савета безбедности УН. Ово је идеја коју би требало размотрити“, сматра Шатров.

    Шатров сматра да ће Путинову иницијативу за састанак пет држава-сталних чланица Савета безбедности УН које имају право вета подржати сви, а УН, Париз и Пекинг су већ то поздравили, док Лондон чека детаље Путиновог предлога.

    На првом месту глобална стратешка безбедност

    Путинов предлог се повезује са проблемима глобалне стратешке безбедности, о чему је руски председник говорио и приликом свог последњег обраћања Федералној скупштини, где је истакао да стратешка питања глобалне безбедности треба да реше стране легитимне нуклеарне силе. То је посебно актуелно питање у тренутку појачаних тензија између Русије и САД, „резервисаног“ става Кине о поништеном Споразуму о ракетама средњег и кратког домета и продужењу уговора о стратешком наоружању СТАРТ 3, који истиче у фебруару идуће године и чија је даља судбина неизвесна, као и трења унутар „западне тројке“.

    „Предлог је вероватно умногоме био неочекиван за светску заједницу, али с друге стране, био је и предвидљив у одређеној мери, јер се 2020. године не обележава само годишњица велике победе у Другом светском рату, већ и јубилеј УН , које су производ држава-победница тог рата. То што је Путин предложио да се у условима невиђене кризе, у којој се нашло међународно право и систем међународне регулације, усагласе ставови и окупе лидери пет земаља оснивача УН, сталне чланице Савета безбедности, врло је озбиљна иницијатива, у оквиру које се може створити читав низ занимљивих пројеката за формирање новог светског поретка“, сматра руски политиколог Александар Коњков.

    Коњков сматра да нема никаквих препрека за одржавање овог састанка и сигуран је да ће сви лидери „петорке“ пристати да се окупе и реше кључна безбедносна питања.

    „Где се тај састанак може одржати преурањено је говорити, али мислим да би Москва била идеална тачка, јер ће ове године бити главни град празновања 75. годишњице победе у Другом светском рату. Али, као што је Путин рекао, Русија је спремна да одржи такав самит било кад и било где у свету. Веома је позитивно што су УН прихватиле позив за припрему таквог догађаја“, рекао је Коњков.

    Успостављање реда и мира на планети

    Члан Комитета за спољне послове Државне думе Руске Федерације Антон Морозов изјавио је да се односи Русије са Западом не могу назвати правом конфронтацијом, већ коришћењем метода нелојалне конкуренције западних партнера. Истовремено постоје, сматра он, заједнички циљеви у изградњи јединственог система безбедности, који би могао да гарантује некоришћење оружја за масовно уништење и који би искључио такве случајеве.

    Према његовим речима, водеће државе света имају заједнички интерес да спрече велике ратове у свету и посебно „феномен трећег светског рата“, тако да ће Путинов предлог дефинитивно добити међународни одговор.

    Актуелна ситуација на Блиском истоку, оценио је Морозов, и даље ескалира и ризикује да ескалира у сукоб великих размера. Данас је тешко наћи консензус и ставити зараћене државе за преговарачки сто.

    Поред Блиског истока, на Корејском полуострву и даље влада изузетно висок ниво напетости, а локални сукоби у Африци и Латинској Америци периодично избијају, тако да у свету постоји много претњи, због чега велике силе — победнице у Другом светском рату које чине окосницу Савета безбедности УН, морају да се обавежу на одржавање мира и реда на планети.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога