Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    69197
    Пратите нас

    Уколико се обистине најаве градских челника, и званично се прода Апотека „Београд“ — главни град ће остати само власник комуналних система. Београђани ће, без једине државне апотеке, бити принуђени да узимају лекове искључиво у онима којима је једини циљ — профит.

    О продаји Апотеке „Београд“, њена директорка Јасминка Бјелетић каже за Спутњик — да не зна ништа. Тачније — званично не зна ништа, већ само оно што јављају медији.

    То што се о приватизацији Апотеке „Београд“, која 27. јануара, на Савиндан, обележава 49 година успешног рада, могло сазнати из медија, али и од заменика градоначелника Горана Весића — врло је штуро.

    „Продаћемо у будућности апотекарску установу, јер би главни град, као и сви модерни градови, требао да се бави оним што пружа грађанима, а то је комунални систем, и нема потребе да се бави пословима који нису комунална делатност“, најавио је Весић.

    „Редовно послујемо, радимо као и до сада, нико ме није контактирао, ни у каквом поступку приватизације нисмо, и немам шта да вам кажем на ту тему. Знам да је то изјава заменика градоначелника, и једино знам то што сам прочитала у медијима, и ништа више од тога“, каже Бјелетићева.

    Београђани без државне апотеке после 179 година

    Она је на челу Апотеке „Београд“ већ шесту годину, и каже да је та установа успела да се, у оштрој конкуренцији, избори за своје место.

    апотека
    © AP Photo / Ebrahim Noroozi
    После 179 година Београђани остају без државне апотеке

    На питање какви су били пословни резултати у прошлој години и да ли би то могао бити разлог за приватизацију, она напомиње да успешно послују.

    „Нама је за пословање важан обрачунски модел који подразумева све укупне приходе и укупне расходе у текућој години, тако да по том моделу у 2019. години Апотека ’Београд‘ има позитиван салдо и високо је ликвидна. Немамо недоспелих обавеза, све наше обавезе су у законским роковима, сва плаћања за локале, струја, вода и зараде запослених — све се на време свих ових година сервисира“, истиче саговорница Спутњика.

    Она додаје да све уговорне обавезе поштују у датим роковима, тако да добављачи апотеку Београд третирају као приоритетног купца, и зато, каже, немају никаквих проблема у снабдевању:

    „Зато и имамо могућност да кориснике наших услуга у сваком моменту адекватно снабдевамо потребним количинама лекова и врстом лекова, тако да су нас пацијенти и даље задржали као своју апотеку, којој указују поверење, и тако опстајемо, у односу на отприлике 800 приватних апотека на територији града Београда“.

    Шта ће бити са запосленима?

    Апотека „Београд“ има укупно 119 апотека на свим београдским општинама, а велики број њих је на атрактивним градским локацијама, па и у најстрожем центру града.

    Намеће се и питање шта ће бити са укупно 891 запосленим, од којих је 483 са високом школском спремом — 427 су фармацеути, а 293 су фармацеутски техничари.

    Да ли ће приватник који их купи имати интерес да после одређеног периода задржи исту делатност и запослене, и хоће ли на штети бити и корисници услуга Апотеке „Београд“?

    Долари и лекови
    © Flickr / Images Money
    Београђани ће бити принуђени да узимају лекове искључиво у оним апотекама којима је једини циљ – профит  

    Јер осим добре снабдевености најширим спектром лекова, како на рецепт, тако и у слободној продаји, ова апотека је позната по најразвијенијем систему магистралне израде лекова. То су, како подсећа Бјелетић, лекови који се раде искључиво по индивидуалном рецепту само за једног пацијента, због чега их лекари и упућују баш на њихову апотеку, јер знају какве су им могућности. А то је сложен посао који некада, поред фармацеута са великим искуством, тражи и фармацеутског технолога, али и сировине и лабораторије за широк асортиман израде лекова.

    А да апотека није обична трговина чији је једини циљ профит, сведочи и то што је још 1836. године у Крагујевцу отворена прва државна апотека у Србији, која је у Београд дефинитивно пресељена 1841. године, и врло брзо је постала и централни снабдевач целе Србије.

    Тагови:
    профит, фармација, приватизација, лекови
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога