Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 171
    Пратите нас

    Више од 50 дана синдикалних протеста који су потресали Француску због реформе пензионог система нису успели да униште радикални план француског председника Емануела Макрона, иако је Влада направила одређене уступке. Аналитичари се слажу: Макрон је добио ову битку, али још ништа није готово, јер нема гаранција да се протести неће наставити.

    Влада је у петак одобрила два закона који ће се следећег месеца наћи пред Парламентом, а на снагу ће ступити крајем јуна.
    Смисао реформе је да се поједностави систем који обухвата више од 40 посебних пензијских планова и да се добије јединствени систем заснован на бодовима, који би био праведнији, дајући сваком пензионеру иста права за сваки евро доприноса.
    Највеће противљење предлогу новог пензионог система дошло је од запослених који имају посебне бенефиције, укључујући раднике у железници, лучке раднике и певаче из Париске опере, који имају право на пуну пензију пре просечне старосне доби од 62 године.
    Уступак синдикатима учињен је пред крај прошле године, када је премијер Едуар Филип рекао да ће се план реформе примењивати само на Французе рођене 1975. године и даље.
    Како је рекао Филип — минимум година неопходних за пензију остаће 62, али радници за пуну пензију морати да раде до 64 године живота.
    Мере ће почети да се спроводе за нове раднике који улазе на тржиште рада 2022. године, што је и последња година мандата председника Макрона.
    Минимална пензија од 1.000 евра месечно важиће за оне који су радили цео свој живот, а они који обављају опасне послове задржаће бенефиције приликом пензионисања.

    Пензиона реформа не значи да је све готово

    Ипак, како оцењује портал „Политико“, нагодба Владе и синдиката не значи да је све готово и да се протести неће наставити, а питање је да ли ће Макрон имати користи на наредним изборима од храброг, али недовољно добро објашњеног и омраженог плана реформе.
    Председник Форума за стратешке студије Института друштвених наука доктор Невен Цветићанин сматра да је Макрон учинио храбар потез, покушавајући да „подеси пензиони систем савременим условима“.
    Саговорник Спутњика подсећа да се у Француској годинама говори о потреби реформе пензионог система и напомиње да актуелни закон садржи нека решења из претпрошлог века, као на пример то да су радници железнице имали бенефицирани радни стаж.
    „Макрон се суочио са доста великим отпором синдиката, који су традиционално јаки у Француској, али он, и поред тога, не одустаје. Понео се државнички. Очигледно је да жели да покаже неку врсту политичког карактера у овој игри“, каже он.
    „Са друге стране, синдикати раде свој посао, борећи се за своје привилегије“, констатује Цветићанин и додаје да ће се тек видети да ли ће се наставити период конфронтације:
    „Или ћемо имати неку врсту друштвеног договора, као када је Макрон пре годину и по дана, када су биле највеће демонстрације жутих прслука, донео неколико економских мера које су уродиле плодом“.

    Шта се замера Макрону

    Макрону замерају да ни он ни премијер нису довољно добро представили суштину реформе, а за Слободана Зечевића са Института за европске студије то је данак неискуству.
    „У многим ситуацијама Макрон и његова администрација делују прилично неискусно. То се осећа и у области спољне и унутрашње политике. Он је млад, без много политичког искуства, није имао нормалну каријеру француских политичара, који морају да прођу изборне јединице и да добију подршку на своје име. Он је прескакао степенице. Прављено је доста грешака у тој пензионој реформи“, каже Зечевић за Спутњик.
    Додаје да има и других контрадикторних потеза у његовој политици и подсећа да се Макрон налази на удару критика немачке канцеларке Ангеле Меркел због политике европских интеграција.
    Портал „Политико“ наводи да људи из кругова блиских Макрону кажу да је он потпуно уверен да ће пензиона реформа бити за њега плус, када се нађе на прагу новог изборног циклуса. Та калкулација би могла да падне у воду уколико се протести ипак наставе и ако његов рејтинг падне.

    Следећи избори 2022. године

    Цветићанин каже да француски председник, очигледно, сада на половини мандата завршава најтеже послове.
    „Можда његова сигурност потиче од тога што је уверен да је ствар, дугорочно гледано, за државу корисна, јер су реформу пензионог система одавно урадиле друге европске и светске земље. Овај 21. век је такмичење међу нацијама и чини се да државници попут Макрона то схватају“, оцењује Цветићанин.
    „Макрон игра на два терена — почео је низ реформи на унутрашњем плану, а такође жели да се представи као свеевропски лидер“, каже Цветићанин, али скреће пажњу да је тешко прогнозирати шта ће се догодити у времену када рејтинзи водећих политичара могу да падну преко ноћи после неког немилог догађаја.
    „Не знамо шта ће се дешавати на ширем геополитичком плану наредних година да бисмо максимално кредибилно могли да прогнозирамо“, каже он.
    Зечевић се слаже да је у овом тренутку тешко рећи како ће се реформа пензионог система одразити на шансе Макрона за нови мандат, али ако га нешто буде угрозило, то ће пре бити, како каже — стицај више околности.
    „Не верујем да то може да се деси само због пензионе реформе, јер он ту има одређени легитимитет, може да каже — најављивао сам је, предложио бирачима, ви сте гласали за мене и ја сада имам слободу да применим ту реформу“, објашњава Зечевић.

    Тагови:
    реформа, пензије, протести, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога