Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 491
    Пратите нас

    Недавно декласификовани документи руског Министарства одбране подсетили су на договор лидера СССР-а, САД и Британије на Јалти, који је омогућио да човечанство 75 година живи без великих ратова. У тренутку када разне кризе потресају свет намеће се питање да ли је потребна нека „нова Јалта“ и да ли то може бити састанак моћне „петорке“ из УН.

    Недавно је председник Русије Владимир Путин позвао да се лидери пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација: Русија, Кина, САД, Велика Британија и Француска ове године састану, што поједини експерти тумаче као позив за одржавање „нове Јалте“.

    Одржавање тог самита било би изузетно важно из два разлога. Прво, због симболике — ове године се обележава 75 година од завршетка Другог светског рата и оснивања УН. Друго, ситуација у свету је сада изузетно напета на свим фронтовима и састанак „петорке“ би могао да прекине тај тренд.

    Како је објаснио руски министар спољних послова Сергеј Лавров, суштина ове идеје је да се без политизовања, идеологизације и освртања на изборне циклусе, размотре начини за смањење међународних тензија, које опасно расту последњих година, како би се спречило да свет дубље склизне у конфронтацију.

    Експерти подсећају да земље „петорке“ утичу на практично све светске процесе: Кина постаје прва економија на свету, Сједињене Државе су најбогатија и најутицајнија држава, Велика Британија и Француска „играју велику улогу у Европској унији и НАТО-у“, а Русија има велики војни потенцијал и заузима најконструктивнију позицију у међународној арени, у већини питања.

    Моћна „петорка“ успешна формула

    Верује се да би сусрет „петорке“ потврдио одговорност ових држава и истакао значај постојећег система као јединог стуба савременог света.

    „Тај Путинов предлог је исправан и веома користан, јер док у економији постоји Г7 као ’нерадни формат‘ и Г20 као радни, у политици сличног формата нема. Требало је одавно измислити такав формат, у коме учешће земаља не изазва никакве сумње, а чине га најмоћније војне силе на планети. Путин је пронашао врло успешну формулу. Осим тога што је историјска, она одражава и стварно стање ствари у одбрамбеном потенцијалу“, каже генерални директор Института за политичку анализу Александар Шпунт.

    Саговорник Спутњика, међутим, сматра да ако се петорка и састане, то се ипак не може назвати „новом Јалтом“.

    Конференција на Јалти - Винстон Черчил, Френклин Рузвлет и Јосиф Стаљин
    © Sputnik / РИА Новости
    Конференција на Јалти - Винстон Черчил, Френклин Рузвлет и Јосиф Стаљин

    „Ово није Кримска конференција 2. Није сада завршен Други светски рат, па нема потребе ни за таквом конференцијом, нити има потребе за преуређењем света. Уочи Кримске конференције је био постављен задатак да се успостави нови светски поредак након пораза Хитлера. Овај састанак, о ком Путин говори, није повезан са задатком преуређења света“, истиче Шпунт.

    Поједини експерти сматрају да „нова Јалта“ треба да буде одржана и да не треба чекати да пола света буде уништено да би лидери највећих сила сели за преговарачки сто и договорили се о будућности света, али засад САД и Велика Британија још нису подржале Путинов предлог.

    Јалта успоставила правила геополитичке игре

    Документи с којих је ових дана Министарство одбране Русије скинуло ознаку тајности доносе нове детаље о састанку лидера Совјетског Савеза, САД и Велике Британије Стаљина, Рузвелта и Черчил 1945. године, у Ливадијском дворцу на Јалти. На конференцији су решавали како ће изгледати Европа и свет после Другог светског рата, а такође су одредили и правила нове геополитичке игре. Састанак „велике тројке“ био је последњи самит у епохи коју данас називају „донуклеарном“.

    „Није случајно што се свет више од пола века зове постјалтински. Управо је Јалта поставила конструкцију односа великих сила и одредила стварање УН. Чак бих рекао да је, највероватније, Јалта предодредила будуће постојање споразума о ограничавању стратешког наоружања. У тренутку када су лидери водећих земаља били на Јалти, ниједна од њих још није имала нуклеарно оружје, али је оно већ било у фази разраде“, каже за Спутњик Александар Шпунт.

    Фактички, додаје експерт, начин комуникације који је формиран на Јалти омогућио је закључивање наредних договора који су свет спасли од нуклеарног рата.

    „Управо тамо су се појавили механизми за обуздавање који су спречили СССР и САД, два светска система, да склизну у праву војну конфронтацију. Кореја, Вијетнам, Ангола, Авганистан — ти ратови су се догодили, али совјетски војник никада није пуцао на Американца и обрнуто“, подсећа Шпунт.

    Ресетовати односе зарад глобалне безбедности

    На Јалти је успостављен систем који је омогућио свету да деценијама живи без великих ратова и због тога већина руских политичара и експерата сматра да је свету и данас потребна „нова Јалта“, ради ресетовања односа међу државама и глобалне безбедности.

    Вјачеслав Молотов, Френклин Рузвелт и Винстон Черчил за време извођења химне
    Вјачеслав Молотов, Френклин Рузвелт и Винстон Черчил за време извођења химне

    Међутим, Шпунт сматра да се такав формат не може поновити због чињенице да је он био контекстуално повезан са крајем Другог светског рата.

    „Као што знате, за истим столом на Јалти су биле државе које су се заједно бориле на истој страни фронта. Данас такав мобилизирајући фактор једноставно не постоји, и добро је што је тако, јер било би страшно кад би се он појавио. Друга ствар, што је и озбиљан проблем, јесте што за разлику од поретка успостављеног на Јалти, у свету данас не постоје модели компромиса и договора који би сви прихватили. Данас свака страна види тај компромис на свој начин, и нема ниједне тачке пресека, осим да не треба да дође до директне употребе нуклеарног оружја — са чим се сви слажу“, каже Шпунт.

    Шпунт подсећа да су се на Јалти окупили „најљући непријатељи“, али да су упркос свему успели да постигну компромис.

    „Ту пре свега мислим на Черчила и Стаљина, који су били и остали непријатељи још од предратног периода. На Јалти је, ипак, успостављен модел оног у чему се непобитно слажу и оног што је недопустиво. Сада таквог модела нема“, сматра Шпунт.

    Тагови:
    ратови, решавање кризе, свет, договор, Јалта
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога