Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    83285
    Пратите нас

    Оптужбе које Џорџ Сорош износи на рачун Кине и кинеског председника Си Ђинпинга нису новост. Он то ради већ годинама. Међутим, у последње време Сорошеви напади на Сија и Кину настављени су ауторским чланком овог америчко-мађарског финансијског шпекуланта, у коме се каже да Си представља „претњу“ за ЕУ и њене вредности.

    Према Сорошевом мишљењу, изнетом у ауторском чланку на порталу „Проџект синдикејт“, ни европски политичари ни индустријалци не схватају кинеску „претњу“, а дозвољавање инсталирања „Хуавејове“ 5Г мреже у Европи омогућиће Кини да „саботира“ и „уцењује“ ЕУ у будућности.

    Сорош посебно истиче осетљивост Велике Британије на „кинеску претњу“ и наглашава да ће европски лидери на састанку који ће са Сијем имати 27. септембра, морати да позову кинеског лидера на „одговорност“ због наводног непоштовања људских права у Синђијангу, на Тибету и у Хонгконгу. Уколико то не учине, према Сорошевим речима, кинески председник ће однети политичку победу.

    Сорош користи коронавирус да нападне Кину

    Некадашњи дописник агенције Танјуг и добар познавалац европско-кинеских односа Борислав Коркоделовић подсећа да Сорошеви напади на Сија и Кину трају годинама, а да их је интензивирао у последња два-три месеца. Крајем прошле године напао је Сија у ауторском чланку у „Вол стрит џурналу“, а наставио их је на маргинама Светског економског форума у Давосу.

    Да се ради о наставку кампање, не крије ни сâм Сорош, каже Коркоделовић, који користи епидемију коронавируса за нове нападе.

    „Он то користи за критику Сија и КП Кине и апелује, као и у свом обраћању у Давосу, на кинеско грађанство и на чланове политичке елите, који следе конфучијанске вредности кинеске цивилизације, да се побуне против Сија и да га збаце“, каже Коркоделовић.

    Кинеске власти сматрају да Сорошеве оптужбе нису вредне реакције, пошто се у њима изврће истина. Поједини кинески експерти, са друге стране, према Коркоделовићевим речима, отвореније критикују Сороша, сматрајући га идеолошким браниоцем вредности неолиберализма.

    „Још га називају неортодоксним капиталистичким сањарем, који не може да прихвати незадрживи успон Кине. Поједини експерти га оптужују и да су он и његов Фонд за отворено друштво стајали и да стоје иза вишемесечних немира у Хонгконгу који су умногоме утихнули“, објашњава Коркоделовић.

    Не веровати шпекулацијама финансијског шпекуланта

    Корени Сорошевог односа према Кини сежу у сада већ далеку прошлост и његове покушаје да стекне профит и утицај на крилима тешке финансијске кризе која је погодила азијске земље 1997/1998. године.

    Тада је на таласу јачања америчког долара Сорош повукао милијарде долара из привреда низа азијских земаља, објашњава наш саговорник. Тиме је Сорош веома ослабио националне валуте азијских земаља и дужничких криза и задуживања азијских земаља код ММФ-а.

    Оно што Сороша чини веома непопуларним у Кини, јесте његов покушај да у току кризе повуче значајна финансијска средства из Хонгконга и на тај начин прекине паритет који је хонгконшка валута имала у односу на амерички долар. То је спречено интервенцијом кинеске Централне банке.

    „То је упропастило Сорошеве планове да кроз свесно финансијско слабљење Хонгконга он и ММФ стекну већи утицај на државе југоисточне и источне Азије“, каже Коркоделовић.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога