Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3650
    Пратите нас

    Јосипа Лисац узбудила је бројне домољубе извођењем химне „Лијепа наша“ у „џези“ стилу на инаугурацији Зорана Милановића. Подсећамо и на друге обраде химни које су узбудиле јавност земаља у којима су се музичари „дрзнули“ да дирну у светиње.

    Југословенска поп дива Јосипа Лисац узбудила је део хрватске, домољубне јавности најсвечанијег дана –  на инаугурацији председника Хрватске Зорана Милановића. Јосипа је отпевала националну химну „Лијепа наша“ у свом, „џези“ стилу после чега су уследили коментари типа „то није моја химна“, „ово је било језиво“, „карикатура на химну“…

    Кад Јосипа пева химну – Колинди је непријатно

    Неки су приметили и да многим високим званицама на инаугурацији, попут бивше председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић и њеног супруга није било пријатно док је Јосипа Лисац изводила „џези“ обраду „Лијепе наше“.

    Програмски директор Демостата новинар Зоран Пановић каже за Спутњик да је наступ Јосипе Лисац као и цела инаугурација био један покушај ребрендирања и Хрватске и Зорана Милановића. Кад је реч о обради химне, такви музички излети увек могу бити контроверзни, оцењује Пановић и подсећа на чувено Хендриксово извођење америчке химне на Вудстоку.

    „Желим да скренем пажњу да постоје званичне и незваничне химне. 'Лијепа наша' јесте званична химна Хрватске и глупо би било рећи да је у Хрватској не воле, али мислим да је права химна Хрватске Томпсонова 'Лијепа ли си'. Мислим да би гунђање и колутање очима било много веће да је Јосипа Лисац покушала да обради 'Лијепа ли си' у неком џезираном маниру“, каже Пановић.

    Екатарина Велика – српска мека моћ на Пантовчаку

    Пановић сматра да је на инаугурацији новог председника Хрватске битније од наступа Јосипе Лисац било Милановићево парафразирање стихова Екатарине Велике, чиме се показало да је ЕКВ - „мека моћ Србије“.

    „С Екатарином Великом Србија може да се представи свуда у региону како треба, од Загреба, преко Сарајева, Скопља и Приштине и то показује друго лице Србије – прихватљиво и разумљиво, а можда једно од најлепших лица Београда“, каже наш саговорник.

    Бреговићев компромис са химном Краљевине

    Он подсећа да наступ Јосипе Лисац на Пантовчаку није прво кокетирање са химнама у југословенској поп култури јер је Горан Бреговић, на последњем албуму Бијелог дугмета, спојио у једну песму хрватску химну „Лијепа наша“ и српску, незваничну химну „Тамо далеко“.

    Саговорник Спутњика додаје да се на Јутјубу могу наћи бројни снимци из времена Краљевине Југославије кад се на званичним пријемима као химна изводи комбинација „Боже правде“ и „Лијепа наша“.

    „Али Бреговић није узео 'Боже правде' и 'Лијепа наша' већ 'Тамо далеко' и 'Лијепа наша'. Чак и Бреговић који је био југословенски орјентисан опрезно је користио симболе који су били осетљиви због такозване фаме о великосрпском национализму. На пример, он је, као лидер сарајевског бенда ставио Предићеву Косовску девојку на насловну страну албума, али није ставио 'Боже правде' него 'Тамо далеко' што је једна врста компромиса“, истиче он.

    А тако је увек било, сматра Пановић и додаје да се у роману Миљенка Јерговића „Срда пјева у сумрак на Духове“, наводи да уочи рата у Сарајеву кад се појавио национализам, из „голфова“ кад би се чула песма „устани Бане Јелачићу“ то је некако могло да прође, али не и кад би се чуло „Ој војводо Синђелићу“.

    Марвин Геј – соул химна која је засенила ол-стар

    Да обраде химни нису само екс-југословенски изум, покзале су још две поп културне легенде, осим поменутог Хендрикса – Марвин Геј и Серж Гејнсбур. Краљ соула Марвин Геј је 1983. године уочи кошаркашке ол-стар утакмице отпевао „Барјак искићен звездама“ у свом стилу а та утакмица остала је и данас упамћенија по његовом аранжману америчке химне него по збивањима на терену.

    Ако је верзија химне Марвина Геја у Америци довела само до музичких расправа, обрада „Марсељезе“ најпознатијег француског поп културног анти-хероја Сержа Гејнсбура изазвала је немире у Француској.

    Реге Марсељеза и немири у Француској

    Гејнсбур који је 1979. на Јамајци, снимио реге албум на којем је обрадио и „Марсељезу“, уз рефрен је додао и стих „и тако даље“ што је додатно разљутило француске десничаре који су тучама прекидали концерте француске музичке легенде пратећег му ол-стар реге бенда са Јамајке.

    Убрзо је Гејнсбур купио, за велике паре, оригинални текст „Марсељезе“ у коме се, заиста налазе речи „и тако даље“ у рефрену, а тај, један од његових бројних скандала, прекрио је заборав.

    Према Пановићу, у данашње време скандали са музичким обрадама химни могући су само у државама неразвијене демократије, попут Хрватске, док су у срећним друштвима, обраде националних химни постале готово део фолклора.

    Тагови:
    инаугурација, Хрватска, Зоран Милановић, Јосипа Лисац
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога