Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2263
    Пратите нас

    Откриће америчких, немачких и швајцарских новинара показало је да су ЦИА и БНД, преко компаније „Крипто АГ“, која је производила машине за шифрирање, прислушкивале више од сто држава током више од пола века. Операција „Рубикон“, како се звала ова тајна операција имала је ипак и слабе тачке. Неколико пута је могла да буде разоткривена.

    Према открићу америчког дневника „Вашингтон пост“, немачке телевизије ЦДФ и швајцарске телевизије СРФ, ЦИА и БНД су били тајни власници компаније „Крипто АГ“. Ова компанија је снабдевала око 120 влада машинама за шифрирање, преко којих је вршена поверљива комуникација.

    Имајући у поседу компанију, ЦИА и БНД су имале приступ поверљивим подацима свих држава које су користиле услуге „Крипта“. Међутим, према писању „Вашингтон поста“, догађало се да је операција „Рубикон“ могла да буде разоткривена.

    У Аргентини избацују људе из авиона без падобрана

    Први пут то се догодило у Аргентини почетком осамдесетих година. Припадници аргентинске војне хунте посумњали су да су машине које им је „Крипто“ продао рањиве и да шифре могу да се провале. Позвали су званичнике компаније у Буенос Ајрес. Међу њима био је и Хајнц Вагнер, један од неколицине директора који су били упознати са чињеницом ко су стварни власници „Крипта“. 

    © AFP 2020 / FABRICE COFFRINI
    Седиште компаније "Крипто АГ" у Штајхаузену код Цуга у Швајцарској.

    Аргентинци су пред менаџерима компаније симулирали провалу у машину и затражили су објашњење, стоји у документу до кога су дошли истраживачи „Вашингтон поста“:

    „Вагнер се помало уплашио. Радило се о режиму који је своје противнике избацивао из авиона без падобрана. Коме би недостајао непознати швајцарски извршни директор који се није вратио са пословног пута“?

    Након модификације машине, Вагнер се вратио у Швајцарску, а Аргентина је остала у убеђењу да је поверљива комуникација сигурна.

    Девет месеци у иранском затвору

    Десетак година касније, један други службеник „Крипта“ имао је много више муке. Ханс Буелер, продавац „Крипта“, који није знао ко је истински власник компаније, провео је девет месеци у иранском затвору. Иранске власти, корисници услуга швајцарске компаније, посумњале су да неко прислушкује њихове комуникације.

    Буелеров случај довео је до разлаза два обавештајна партнера и ЦИА је откупила удео БНД у власништву „Крипта“. ЦИА, наиме, није желела да за Буелера плати откуп који је тражио Техеран. Уместо тога, показују документи, више су били забринути шта је Буелер рекао иранским иследницима.
    Mинистар спољних послова Ирана Мухамед Џавад Зариф
    © AP Photo / KHALID AL-MOUSILY
    Mинистар спољних послова Ирана Мухамед Џавад Зариф

    Према документима, Буелер се у Швајцарску вратио „трауматизован и љут“. Потписао је споразум да ни са ким не разговара о ономе што му се догађало у иранском затвору или о томе због чега је Иран посумњао у машине које је купио од „Крипта“. Међутим, Буелер је одмах почео да прича са новинарима о обе теме.

    Званичници ЦИА одобрили су план према коме је требало да адвокати компаније туже Буелера и да се случај одуговлачи годинама, у нади да ће га исцрпсти и приморати на вансудску нагодбу.

    На крају, Буелер је пристао на нагодбу и изјавио (сада се види, лажно) да „Крипто“ нема никакве везе са било којом обавештајном службом. Компанија је пристала да плати Буелерове судске трошкове, а он се обавезао да ће се држати даље од новинара. Свака повреда споразума коштала би га 100 000 швајцарских франака, наводи се у документима. Буелер је умро 2018.

    На прошлонедељном Минхенском безбедносном форуму, шеф иранске дипломатије Мохамад Џавад Зариф изјавио је да његова земља није изненађена открићем да је „Крипто“ служио као извор информација за ЦИА. Сарадња Ирана и швајцарске компаније прекинута је, према његовим речима, пре двадесет година, када је „Крипто“, услед санкција Ирану, морао да се повуче са тог тржишта.

    Списак земаља на које је циљала операција „Рубикон“ сугерише да је ЦИА имала увид у широк спектар дешавања на више континената, пише „Вашингтон пост“. Били су им познати масакри у Индонезији, као и злостављања током апартхејда у Јужној Африци.

    Тагови:
    Аргентина, Иран, новинари, откриће, Јужна Америка, шпијунирање, операција
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога