Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    12242
    Пратите нас

    Вајбер, популарна апликација на паметним телефонима која омогућава тренутну комуникацију путем интернет мреже, ускоро би и у Србији могла да послужи и у пословне сврхе, за трансфер новца са једног рачуна на други.

    Приоритети у области плаћања треба да буду брзина, безбедност, приватност и контрола трошкова, а то је све могуће преко вајбера, поручио је на „Копаоник бизнис форуму“ директор продаје за Централно-источну Европу у компанији Ракутен- Вајбер, Константин Костадинов. Између осталих, такву услугу већ користе у нашем комшилуку у Румунији и Мађарској.

    Вајбер банкарство - идеално за "овиснике"

    Шта таква услуга подразумева?

    „То се, пре свега, односи на платни промет и то је једно оплемењивање, додатна конфигурација у платном промету која представља унапређење електронског плаћања. Корисницима који су постали овисници од мобилних телефона биће пружен додатни конфор да у сваком тренутку могу да обаве своју обавезу плаћања преко мобилног телефона“, каже за Спутњик професор банкарства на Београдској банкарској академији Бранко Живановић.

    Он претпоставља да ће апликација бити врло једноставна и приступачна, а та услуга ће, како напомиње, претпостављати уступање дела провизије банке новој институцији у платном промету која буде организовала, односно креирала ту вајбер апликацију.

    Човек са телефоном
    © Фото : Pixabay
    Обављање платног промета и друга плаћања, ускоро би могла да заживе и у Србији.

    Значајно смањење трошкова

    То, додаје он, никако неће значити склањање банке из целокупне архитектуре платног промета, већ ће то бити неки вид партнерства, у коме је будућност банкарског сектора.

    „Фактички, то је логично кретање банкарства које гледа да аутоматизацијом, односно дигитализацијом својих делатности, пре свега у два сегмента – платном промету и ритејлу, односно банкарству на мало, појефтини своју услугу, односно да озбиљно креше трошкове у дугом року“, нема Живановић дилему.

    Он објашњава да су за банке највећи трошкови управо трошкови филијала, пословног простора, инфраструктуре и бруто плате запослених.

    Трошкови нових дигиталних конфигурација у платном промету, чак и у додели мањих кредита, посебно становништву, скупи су само на почетку док се та технологија не обезбеди. После они по јединици производа драматично падају, док су у конзервативном банкарству трошкови филијала и радне снаге одређено време константни и могу само да расту“, указује саговорник Спутњика.

    Отуда и тај правац којим се банкарство креће. Зато ће у наредних неколико година банке у свету поделити скоро 76.000 отказа, што не указује на слабост тог сектора него на њихово прилагођавање променама у финансијском свету које диктирају нове технологије где су софтвери постали траженији од банкара.

    Уз то, додатно поједностављивање посла доноси и одређени конфор корисницима услуга, који путем смарт телефона могу да обављају платни промет и контролишу одређена плаћања, посебно она лична каква су комуналије и разне накнаде.

    Без спектакуларних промена

    У питању је, како закључује Живановић, обострана корист. Биће ту и доста маркетинга, биће и борбе финансијских институција око тога ко ће ту услугу да занови, ко ће то лепше приказати и где ће то бити приступачније, коме ће се обраћати са новом понудом, односно која је то циљна група која ће то најпре да прихвати.

    Неће бити никаквих спектакуларних промена у банкарству. Доћи ће само до унапређења услуге у платном промету, она ће се обављати брже и конфорније, а део накнаде ће се препустити ономе ко буде креирао апликацију, односно ко у ланцу са банкама и платним институцијама буде нови играч у платном промету“, истиче професор банкарства.

    Скенирање Ку-ар кода
    © CC0
    У Србији је већ промовисано плаћање у трговинама мобилним телефоном захваљујући QР коду

    Перспектива је у томе, сматра он, не само због тога што се на тај начин поједностављује платни промет него се у банкама смањују трошкове и то драматично на дужи рок.

    Све то и код нас може да заживи у врло кратком року, само неко треба да покаже иницијативу и да то буде пропраћено одговарајућом регулативом.

    Идеја о увођењу плаћања вајбером стигла је само неколико дана пошто је гувернерка Народне банке Србије, Јоргованка Табковић, у једном трговинском ланцу промовисала плаћање мобилним телефоном помоћу посебног кода.

    Она је тада оценила да ће нови начин плаћања олакшати живот грађанима и плаћање учинити једноставнијим, ефикаснијим и најбезбезбеднијим, истичући да такву врсту плаћања имају још само Шведска и Кина.

    Табаковић је објаснила да свака банка у Србији која има е-бенкинг може да омогући услугу плаћања мобилним телефоном QР кодом, чији је носилац НБС.

    С обзиром на спремност централне банке да иде у сусрет утицају технологије на банкарство за очекивати је да нећемо дуго чекати ни на плаћање помоћу вајбера.

    Тагови:
    услуга, трошак, банке, платни промет, плаћање, вајбер
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога