Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    5562
    Пратите нас

    Србија ће и у наредне две године морати да „осваја“ изгубљено пуноправно чланство у Европској асоцијацији за обезбеђење квалитета у високом образовању. Како смо дошли у ту ситуацију због које су многи са факултетским дипломама почели да се питају да ли су оне и даље валидне у Европи

    Европска асоцијација за обезбеђење квалитета у високом образовању (ЕНКВА), обавестила је директорку Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ) Јелену Кочовић да је њихов борд одлучио да упркос напретку - „свеукупни ниво испуњавања Европских стандарда и смерница за осигурање квалитета није довољан за обнављање чланства“.

    Србија избачена из ЕНКВА – дипломе валидне

    Битне су две чињенице – на пуноправан статус поново ћемо моћи да рачунамо за две године ако испунимо још шест захтева. И, без обзира на то, дипломе издате на нашим универзитетима у Европи и даље ће бити валидне као и до сада.

    Посао нашег националног тела је да обавља послове акредитације, провере квалитета високошколских установа и јединица у њиховом саставу, вредновања студијских програма и обезбеђивања квалитета у високом образовању, с циљем унапређења високог образовања у Србији и његове усаглашености са међународно признатим стандардима.

    Некадашњи професор и декан Пољопривредног факултета, Софија Пекић, са искуством члана борда ЕНКВА у коме је била у периоду од октобра 2017. до октобра 2018. сматра да је пре свега спорна независност тог садашњег стручног тела како у смислу компетенција, тако и одлучивања.

    „Наша Комисија за акредитацију пре доношења Закона о високом образовању из 2017. имала је два чланства у ЕНКВА - 2012. И 2017. Када је донет нови закон ми смо стављени под „присмотру“. Значи ми смо до фебруара ове године били пуноправни чланови“, тумачи она за Спутњик.

    Факултетска диплома као путоказ за иностранство
    © pixabay/animatedheaven
    Дипломе издате на нашим факултетима ће као и до сада бити валидне у Европи

    Пекић, која је била на тој седници борда ЕНКВА 2017. када је донета одлука о присмотри, објашњава да је тако одлучено зато што смо у складу са новим Законом о високом образовању донетим те исте године формирали НАТ као потпуно ново тело и што су људи хтели да виде како ће оно да функционише.

    На питање шта треба урадити за ове две године, она каже да морамо да испунимо то што је у саопштењу ЕНКВА од нас затражио, што подразумева и промену закона како би се НАТ учинио независним од Националног савета за високо образовање који је формирала Влада Србије. Мешање извршне власти у доношење коначне одлуке о акредитацијама је недопустиво, каже она.

    Беспотребна паника

    Члан Управног одбора (УО) НАТ-а, некадашњи декан Правног факултета Универзитета у Београду, Сима Аврамовић, пак, сматра да је претходници НАТ-а која се звала Комисија за акредитацију и проверу квалитета одузето пуноправно чланство управо онда када је уведена присмотра. Он за Спутњик каже да садашња ситуација није ништа ново и да је направљена беспотребна превелика паника.

    „Наравно, добро је бити члан ЕНКВА и зато радимо све што можемо да то поправимо и мислим да ћемо за две године отклонити оно на шта је било неколико примедби које су још преостале“, каже саговорник Спутњика.

    Председник УО НАТ-а објашњава да је од јула 2018. када је та агенција формирана, па до посете Панела ЕНКВА Србији у октобру 2019. учињено много и да су и сами његови чланови из Немачке, Хрватске, Португалије и Литваније, изразили задовољство оним што је постигнуто за тако кратко време.

    Уведен је, како истиче, потпуно нов систем оцене квалитета појединих високошколских установа, уместо ранијих два рецензента сада у посету иде пет рецензената, три професора, привредник и студент, а када су у питању докторске студије онда је ту и страни рецензент.

    Он даље објашњава да је урађена потпуно нова регулатива, нови правилници, нови статут, етички кодекс и све то за годину дана.

    „Све у свему, та оцена коју је дао Панел је била прилично позитивна. Могли смо да закључимо да можда нећемо добити пуноправно чланство из реченице коју су два пута поновили, а састојала се у томе да је можда њихова посета била преурањена, да смо сувише млада институција, да би за годину дана постојања могли да будемо оцењени тако да постанемо пуноправни чланови“.

    Главна примедба - другостепено одлучивање

    Указујући на примедбе ЕНКВА, Аврамовић каже да међу њима као једини прави проблем види забринутост због тога како је код нас решено питање другостепеног одлучивања о акредитационим оценама.

    „У овом тренутку, према постојећем закону, када одлуку донесе наша Комисија за акредитације која је део НАТ-а, онда на ту одлуку незадовољна академска установа која није добила акредитацију може да поднесе жалбу Националном савету за високо образовање, што је тело које формира Влада. И у том делу они сматрају да НАТ који би као Агенција требало да буде потпуно независан, има ограничење да његову одлуку може да ревидира неко ко је ван те независне институције“, каже председник УО НАТ-а.

    За годину ипо дана постојања НАТ-а то се, каже десило само једном, али и додаје да је и пре посете Панела ЕНКВА покренута иницијатива да се у том делу двостепености измени Закон о високом образовању, на чему се сада ради. Још није дефинисао које би то тело било и модалитети се траже по узору на решења у окружењу, али је у сваком случају извесно да у тај посао не сме да се меша извршна власт, прецизира Аврамовић.

    Студетни у амфитеатру
    Pixabay
    Закон о високом побразовању мораће да буде промењен како се извршна власт не би мешала у доношење коначне одлуке о акредитацијама високошколских установа.

    Неће утицати на дипломе

    Како год било он је јасан да цела ова ситуација неће утицати на функционисање наших високошколских установа и валидност диплома и њиховог коришћења у иностранству.

    „Иностране дипломе се у свим земљама Европе нострификују кроз другу институцију, која се зове ЕНИК/ НАРИК центар. Они не оцењују дипломе по земљи порекла, него према анализи студијских програма и високошколских установа. То значи да ће дипломе свих наших квалитетних високошколских установа сигурно имати потпуно идентичан статус као и до сада, као што и до сада дипломе неких наших установа које нису толико квалитетне нису пролазиле тај тест. Тренутно имамо пример Црне Горе која неће да призна један број диплома из наше земље“, илустровао је Аврамовић.
    Ни неке чланице ЕУ нису у асоцијацији

    Уз подсећање да пуноправно чланство у ЕНКВА, где углавном партиципирају чланице ЕУ, немају ни једна Чешка, Словачка, Шведска, Малта, а да су Грузија, Казахстана, Јерменија и Русија државе које нису чланице ЕУ, а јесу пуноправне чланице, Аврамовић је уверен да ће се њима за две године поново прикључити и Србија.

    А Пекићева сматра да до овакве ситуација није требало ни да дође. Напомиње да су Словенци у ЕНКВА ушли после Србије, а Хрвати два пута као и ми обновили чланство, а да ни једни ни други нису имали представника у борду те европске асоцијације за разлику од Србије.

    „Постоји ешалон људи који су створили систем обезбеђења квалитета високог образовања у овој земљи, увели га у Европу, да би потом били потпуно склоњени, а ново национално акредитационо тело раскинуло сваки континуитет са претходницима и одрекло се људи са искуством у тој области“, каже она за Спутњик.
    Тагови:
    високо образовање, губитак, чланство, асоцијација, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога