Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 575
    Пратите нас

    Нагли пад цена нафте почетком ове недеље и земљотрес на нафтном тржишту оборио је берзе ослабио je руску националну валуту, али руска економија поседује довољно стабилне резерве, захваљујући којима ће превазићи ову привремену нестабилност, сматрају руски експерти.

    Депутат Државне думе и први заменик председника Комитета за економску политику, индустрију, иновативни развој и предузетништво Владимир Гутењев је уверен да ће доћи до стабилизације тржишта како нафтног, тако и валутног.

    „Верујем да ће у наредне две-три недеље доћи до корекције и претпостављам да ће доћи и до стабилизације рубље, када се ситуација на нафтним тржиштима и на тржиштима југоисточне Азије, где постоје озбиљни проблеми узроковани смањењем производње изазваним коронавирусом, стабилише. Очекујем да ће вредност рубље бити 63-64 за долар. За руску индустрију неће бити озбиљних последица у блиској будућности, јер слабија рубља омогућава раст извоза високотехнолошких производа“, каже Гутењев.

    Руска економија стабилна и на цени нафте од 40 долара

    Русија може да поднесе цена од око 40 долара за барел и због тренутно нижих цена изгубиће нешто прихода, ал може лако да их надокнади из препуних резервних фондова.

    Москва истиче да ће волатилност на нафтном тржишту, по свему судећи, потрајати неко време, али да је Русија већ раније предвидела и разматрала различите варијанте.

    Ко је највише погођен

    Експерт руске Агенције за информације о нафти и гасу Александар Хуршудов оцењује да ово што се сада дешава на тржишту нафте одговара западним земљама – Америци и ЕУ и делимично Кини, а да је у овом тренутку „тешко рећи“ ко ће претрпети највеће губитке.

    „Кога сада највише погађа? Венецуелу, чија производња опада и Либију. Односно, слабе земље. Такође, и Иран, а у одређеној мери и Ирак. У мањем обиму, Русију, Саудијску Арабију, Кувајт, Уједињене Арапске Емирате. Те земље мање погађа, јер имају много нафте. Они, у принципу, могу то да истрпе, али ће губици бити на десетине милијарди долара. Говорим о Либији и Венецуели просто зато што је тамо ситуација лоша, док Русија и Арапи имају велике залихе и ресурсе“, каже Хуршудов.

    На питање како ће се овај потрес нафтног тржишта одразити на економије Русије, Сједињених Држава и Саудијске Арабије, Хуршудов каже да ту није питање нафте, него тога „да ли ће започети нова глобална криза или не“.

    „За сада тренд раста на берзама још није прекинут, али ако се пад настави још две до четири недеље тада ће доћи до слома. У том случају, пад акција на берзи ће се наставити, а падаће и цена нафте. Не очекујем да ће пасти на 20 долара за барел, али можда на 25 долара. Међутим, могућ је и други сценарио по коме до глобалне кризе неће доћи. Пре годину дана смо имали исту причу - сва тржишта су пала за 15 одсто, а чак сам и ја помислио да почиње глобална криза. Али, не – то се није догодило. „Упумпали“ су новац, тржишта су се преокренула, уследио је даљи раст, а цена нафте је прилично скочила – на 70 долара. Иста прича могла би и сада да се понови“, сматра Хуршудов.

     

    © AP Photo / Amr Nabil
    Постројења компаније "Арамко"

    Може ли ОПЕК да се договори

    Подсетимо, уочи викенда цена барела била је 50 долара, да би по отварању тржишта у понедељак ујутру пала за скоро 30 одсто. Експерти подсећају да је последњи пут тако велики пад цене нафте забележен 1991. године у време рата у Персијском заливу, када су ирачке снаге запалиле кувајтске нафтне бушотине током повлачења.

    Ситуација се мало поправила, а као главни разлог пада цена на тржишту стручњаци виде неуспешне преговоре учесника ОПЕК-а, после којих је Саудијска Арабија почела да производи више „црног злата“ него раније, и да додатно даје попуст својим купцима.

    Нови састанак Русије и ОПЕК-а, заказан за 18. март, и мало ко очекује да ће то нешто променити.

    „Чињеница је да пад цена био претеран. Данас цена нафте расте за пет до седам процената… У принципу, ускоро ћемо видети скок на 45-50 долара и то у року од две недеље. Подсетио бих да догађаје с почетка 2016. када такође чланице ОПЕК-а нису успеле да постигну договоре, али су се на крају године, ипак, све договорили и цена нафте је скочила на 86 долара. Односно, већина свих тих страхова је претерана, каже Хуршудов, додајући да ће сарадње у оквиру ОПЕК-а и даље бити.

    Тагови:
    руска економија, цена нафте, Нафта, економија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога