Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    52192
    Пратите нас

    Иза најаве Хрватске да помогне 5000 тужби против Србије због „тортуре у логорима“ коју су наводно преживели њихови грађани крије се намера да се изједначе историјске улоге две државе и да се рашири лаж да је и Србија имала своје Јасеновце.

    Хрватска је спремна да до краја године подржи 5.000 тужби против Србије које подносе њихови држављани који су током грађанског рата на просторима СФРЈ наводно боравили у заробљеништву на територији Србије.

    Такозвани бивши логораши из Хрватске сматрају да је Србија „неосновано лишила слободе хрватске грађане и да није поштовала Женевске конвенције о поступању са ратним затвореницима.“

    У то име од Србије траже обештећење у укупном износу од најмање 225 милиона евра, а до ове бројке су дошли користећи табелу коју користе осигуравајућа друштва, према којој „један дан у логору“ кошта 135 евра. Као пример, навели су да један логораш за 271 дан проведен у заробљеништву може да тражи обештећење од 45.000 евра.

    Хрвати би да докажу да нису само они имали Јасеновац

    Адвокат и директор Документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац за Спутњик подсећа да се Србија са оваквим најавама и претњама не среће први пут, али да се не може ништа реализовати ако нема доказа.

    „Да би неко данас и у Хрватској и у Србији могао да добије накнаду штете мора да постоји неко службено лице, управник затвора, чувар, неко ко је био надлежано за „логор“ и оптужен за ратни злочин над цивилним становништвом или, у овом случају, над ратним заробљеницима. Само то може да буде основ за захтев за накнаду штете. Иначе, сви други случајеви су застарели,“  објашњава Штрбац.

    Релативна застарелост за штету од ратног догађаја је три године, односно, апсолутна пет.

    „Ми се сваки дан у „Веритасу“ сусрећемо са оваквим проблемима у Хрватској где се води много парница за накнаду штете. Срби који су били у њиховим затворима, или породице чији су чланови убијени или мучени, те парнице добијају, али, само ако је неко од  хрватских војника, полицајаца, чувара у тим затворима осуђен за ратни злочин, “истиче он.

    Размена није поштована

    Штрбац наводи да су Срби који су били у неким од логора у Хрватској добили неку накнаду на суду у виду ратне штете, али је пре тога у Хрватској, пред судом доказано да је, у једном случају рецимо пет хрватских службеника било задужено за одређени логор, да су вршили ратне злочине над српским заробљеницима и припадницима ЈНА.

    „Значи, тек тада се може сигурно рачунати на накнаду штете. За ово што они желе да ураде нема основа. Осим ако не чекају да неко буде проглашен кривим за ратни злочин над тих, како тврде, 5000  заробљеника. Затвореника је било, али неки су размењени некима је суђено... Хрвати нису процесуирали оне који су били осуђени или у поступку у својој држави после размене и они су данас слободни људи“, закључује Штрбац.

    Разлог због кога се ово питање сада поново потеже, по његовом мишљењу, је политичке природе  јер се у највећој хрватској странци ХДЗ у недељу одржавају страначки избори у којој се боре две опције; ова која је сада на власти на челу са Пленковићем и друга коју предводи градоначелник Иван Пенава који свој имиџ врло успешно гради на тим такозваним логорашима.  

    Србија није имала логоре

    Доктор војних наука Коста Новаковић каже да Хрвати сада покушавају да замене тезе.

    „На територији Србије од 1945 до 1995 није било никаквих логора! На основу постојећих регулатива у тадашњој СФРЈ били су сабирни центри. У њима се смештају људи који се склањају са територије на којима се воде борбена дејства, односно из ратних зона. Међу њима је било и људи који се могу сматрати ратним заробљеницима. Мени није познато  да је неко убијен. Тачно је да је  вршена тријажа и да су одвајани они који за које се знало да су починили неки злочин од обичног становништва. Они за које су постојали докази да су почини злочин процесуирани су и одвођени из сабирног центра на служење казне,“ објашњава наш саговорник.

    Сви они, касније су, додаје Новаковић, касније размењени за одређени број припадника ЈНА који су Хрвати заробили, и према томе, нико није могао бити стотинама дана „у логору“ како наводе наводни хрватски логораши.

    Усташки стражари убијају затворенике у логору Јасеновац за време Другог светског рата
    © CC0 / Public domain
    Усташки стражари убијају затворенике у логору Јасеновац за време Другог светског рата

    „Не кажем да није било непримерених поступака према тим људима али сигурно је да је то било на нивоу случаја, а не на нивоу појаве,“ додаје наш саговорник. 

    Новаковић каже да је према ономе што долази из Хрватске интенција да се за сваког ко је био у сабирном центру у Србији  оптужи по један Србин.

    Паравојска и ватикански списи

    Једини циљ, који наш саговорник види у овом инсистирању Хрвата да оптуже Србе за постојање некаквих логора на српској територији и кршења права ратних заробљеника је намера Хрватске да се изједначи са Србима.

    „Биран моменат је и отварање ватиканских архива из којих се очекују бројни документи који се односе на страдање Срба у усташком логору Јасеновац, и уопште на страдање Срба и осталих на територији Независне државе Хрватске. У Хрватској се ради увек са циљем да се изједначи одговорност Хрвата и Срба. Дакле, покушавају да сваки злочин Хрвата објасне неким злочинима у Србији. Они желе да се сви ти сабирни центри који су били на нашој територији прогласе логорима да би се рекло – Хрватска је имала један логор Јасеновца, а Србија десетак логора,“ уверен је др Новаковић.

    Како каже, све ово је покушај да се направи пандам Јасеновцу што је – више него бесмислено.

    Иначе, председник Хрватског друштва логораша српских логора Данијела Рехака каже да борба око 7.600 бивших заточеника српских логора траје јако дуго, као и да желе да искористе сва правна средства пре него што, ако буде потребно, правду затражимо на суду у Стразбуру.

    Тагови:
    Срби, тужбе, Хрвати, Загреб
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога