Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    4846
    Пратите нас

    Док ће за светске историчаре најзанимљивије у новоотвореним ватиканским архивима бити да проучавају однос католичке цркве према нацизму и Холокаусту, за српске, али хрватске историчаре најинтересантнији ће бити однос Ватикана према нашем подручју током II светског рата.

     

    Цео свет пита се шта се налази у недавно отвореном ватиканском архиву из периода папе Пија XII, који је католичком црквом управљао између 1939. и 1958. Током понтификата овог папе догодио се II светски рат, а Пије је, пре него што је сео на Трон светог Петра, био папски нунције у Берлину и добро је познавао вође нацистичке Немачке.

    Ватиканске архиве попуњавају „рупе“ у историји

    Већ деценијама траје спор између оних који папу Пија XII осуђују јер није довољно учинио да би заштитио жртве нацистичког терора и оних који га бране и који сматрају да је овај папа тајно помагао антифашисте, Јевреје и друге прогоњене, али да није могао да учини више како не би угрозио католичке вернике и положај католичке цркве у окупираној Европи.

    За наше историчаре, али и оне из других бивших југословенских република, најзанимљивије ће бити расветљавање улоге Свете столице у догађајима на тлу окупиране Југославије. Много рупа постоји у тим односима, поготово ако говоримо о улози кардинала Алојзија Степинца, односу Ватикана према НДХ или улози католичке цркве у склањању нацистичких злочинаца из Европе, такозваним „пацовским каналима“.

    Празнине у нашем знању су бројне

    Све то могло би да се нађе у бројним документима фонда Конгрегације за изванредне црквене послове, који су од пре недељу дана доступни јавности. Серија овог фонда, под називом „Југославија“ броји 130 фасцикли.

    Празнине у нашем знању су бројне и битне за разумевање односа Свете столице према разбијању краљевине Југославије и према новоствореној усташкој Хрватској, каже историчар Милан Куљанин. Такође и према односу Ватикана према самом „поглавнику“ НДХ Анти Павелићу и стратешком опредељењу те државе – уништењу Срба, Рома и Јевреја, додаје он.

    „То је оно што очекујемо од отварања архива. Један од главних извора су извештаји папског нунција у Загребу, опата Марконеа, али, свакако и из извештаја о посетама Степинца Светој столици“, објашњава Куљанин.

    Што се тиче „пацовских канала“, спашавања усташких и других нацистичких злочинаца, делимично су расветлили архиви америчких и других обавештајних служби, јер су се нацистички злочинци, како Куљанин каже, склањали са њиховим знањем.

    „Сада ћемо слику и о томе каква је ту била улога Свете столице. Оно што је важно када је реч о спашавању усташких и нацистичких злочинаца, било би нам важно да се добије на увид архива Завода светог Јеронима, институције која је имала централно место у спашавању злочинаца. Такође нам је битно и деловање Крунослава Драгановића, важног човека у ланцу спашавања злочинаца“, напомиње наш саговорник.

    Све оно што се открије у новоотвореним ватиканским архивима требало би, према Куљаниновом мишљењу ставити у контекст Хладног рата, јер су многи високи функционери нацистичког режима постали корисни за западне савезнике.

    Куљанин наводи још један моменат који би био занимљив да се расветли у дубинама ватиканских архива. То је покушај спашавања НДХ крајем рата, маја 1945, у шта је такође био умешан Ватикан.

    „Постојале су намере да се изазове интервенција западних савезника на територији Југославије управо ради спашавања НДХ. Наравно, тада је то било илузорно, али говори о томе да су такве намере постојале и у томе је улогу имао и Степинац, а све је рађено са знањем Свете столице“, наводи Куљанин.

    Наша држава касни

    На Куљанинову закључну констатацију да посао истраживања ватиканских архива неће бити ни брз нити лак, надовезује се његов колега Бојан Димитријевић, који сматра да се из великог броја заинтересованих истраживача, види да се светска јавност највише интересује за однос папе Пија према јеврејском питању и Холокаусту.

    „Мислим да наша држава ту касни, зато што се не укључује систематски и не шаље истраживаче да сва питања истражи уз државну потпору“, сматра он.

    Други проблем који Димитријевић наводи је тај што Србија, а вероватно ни Хрватска, нема довољан број адекватних истраживача који би могли да протумаче грађу која је сада доступна јавности. Међу српским истраживачима само један, др Милосав Ђоковић систематски, годинама истражује ватиканске архиве.

    „Ми још немамо специјализоване истраживаче односа наше државе и нашег народа са Светом столицом и католичком црквом на бази архивских података. Чини ми се да, осим једног млађег колеге, нико у скорије време није посећивао ватикански архив и доносио нам нова сазнања из њега“, каже Димитријевић.

    Папа Фрања је још 2016, одбијајући да прогласи кардинала Степинца за светитеља, формирао мешовиту православно-католичку комисију чији је задатак био да проучи улогу овог контроверзног кардинала током II светског рата. Отприлике у исто време, актуелни папа обећао је да ће отворити врата архиву папе Пија XII, што је сада и учињено.

    Тагови:
    историја, знање, отварање, архив, Ватикан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога