Хоће ли свет послушати Путинов предлог /видео/

© Sputnik / Алексей Дружинин / Уђи у базу фотографијаПредседник Русије Владимир Путин
Председник Русије Владимир Путин - Sputnik Србија
Пратите нас
Путинов предлог Уједињеним нацијама да се донесе Декларација за глобалну борбу против последица пандемије коронавируса, изазвао је велику пажњу али се поставља питање хоће ли га свет послушати?

Солидарни одговор на последице кризе, на шта апелује Путин, могућ је на здравственом фронту, док је на економском плану то теже извести, сматра аналитичар и адвокат Бранко Павловић.

Добро је што Путин инсистира на солидарном одговору јер, оцењује Павловић, тиме се указује на бесмисао досадашње међународне политике коју је диктирао Запад и санкција које отежавају решавање читавог низа проблема, али и на то да су међународне финансијске институције попут ММФ и Светске банке тако структурисане да у суштини иду у корист Америке.

„Та декларација је могућа у форми да се заједно боримо против коронавируса на здравственом плану и у смислу да свима желимо све најбоље“, констатује саговорник Спутњика.

Путинов предлог значајан и зато што долази рецесија

Павловић истиче да је Путинов предлог утолико значајнији јер је рецесија неизбежна, али додаје да је она ионако следовала Западу, а да је пандемија то само оголила и  придодала проблеме. Очекује и раст броја незапослених у свету, чак више од 25 милиона колико прогнозира Међународна организација рада.

Због алармантне ситуације и бивши премијер Британије Гордон Браун, који је водио ту земљу у време економске кризе 2008.године, предложио је формирање неке врсте привремене глобалне владе која би се борила против кризе на два фронта, здравстеном и економском.

Упозорења стижу и од директорке ММФ Кристалине Георгијеве која каже да би рецесија могла бити озбиљнија него 2008-2009. године.

CC0 / Pixabay / Упозорења стижу и од директорке ММФ Кристалине Георгијеве која каже да би рецесија могла бити озбиљнија него 2008-2009. године.
Хоће ли свет послушати Путинов предлог /видео/ - Sputnik Србија
Упозорења стижу и од директорке ММФ Кристалине Георгијеве која каже да би рецесија могла бити озбиљнија него 2008-2009. године.

Коментаришући податак да је криза на берзама настала због ширења короне већ збрисала 15 хиљада милијарди долара, наш саговорник прогнозира да ће америчке Федралне резерве на то реаговати бесомучним штампањем пара, као и откупљивањем ризичних хартија од вредности.

„Зато што су од 2008. до данас САД изузетно много повећале дуг и привреде, и грађана, и јавни дуг. Насупрот том дугу стајала је вредност акција, али оне сад падају. Ту ускачу Федералне резерве које откупљују све редом, чак и  сумњиве хартије од вредности да би их после улагале широм света, а већ су смислили да посредник у мешетарењу буде инвестициони фонд Блек рок, који ће водити тај програм и на томе невероватно зарадити. Та фирма је ионако моћна а сад ће постати број један у финансијским операцијама. То значи да они који су јахали у седлу, сад јашу 300 на сат“, објашњава сликовито Павловић.

Америка ће, додаје он, бесконачно да инвестира више хиљада милијарди долара у све друго што нису људи - тамо где су финансијски и војни интереси, ту увек има пара, а тамо где је човек стварно угрожен то је ограничено. Тако је предлог да се због епидемије домаћинствима са приходима испод просечних да једнократна помоћ од 1.200 долара, једва прошао кроз Сенат.

Туча у ЕУ

С друге стране Атлантика, у Немачкој је за ублажавање економских последица пандемије већ намењен огроман пакет од 750 милијарди евра, што је око 25 одсто БДП-а те земље.

Међутим, Немачка, истиче Павловић, све то планира из реалних извора и неће дозволити да се проблеми у ЕУ решавају штампањем пара. Штавише, како то чита наш саговорник, Берлин ће насталу ситуацију искористити да сломи “неодговорне економске политике” Француске и Италије и натера их на озбиљне структурне реформе.

„Због свега овога у оквиру еврозоне долази непредвидиво и изузетно заоштрено стање. Доћи ће до страшне туче између Француске, Италије и Шпаније с једне, и Немачке с друге стране“, предвиђа Павловић.

Берлин је такође, напомиње он, већ најавио да због ове кризе неће дозволити транскације у којима странци купују немачка предузећа, чиме жели да се заштити од евентуалних сумњивих операција Американаца.

© Sputnik / Алексей Сухоруков / Уђи у базу фотографијаНемачка неће дозволити да се проблеми у ЕУ решавају штампањем пара.
Хоће ли свет послушати Путинов предлог /видео/ - Sputnik Србија
Немачка неће дозволити да се проблеми у ЕУ решавају штампањем пара.

То уједно шаље важну поруку свима који су сматрали да је свеједно да ли је неки капитал домаћи или страни, додаје он.

У економији као и у здравству – држава је најважнија

Павловић указује на још један моменат који је обелоданила тренутна криза.

“Показало се да национална здравства или имају одговор, или немају. Тако ће бити и у економији, све је препуштено земљама појединачно и мерама које предузимају“, каже саговорник Спутњика.

У том смислу важно је и како Србија реализује своје економске мере, тим пре што јој следе два потреса, један глобални, а други зато што се базирала махом на западним инвестицијама, а кад Запад оде у рецесију сви привредни субјекти ће одложити своје инвестиционе циклусе.

© Depositphotos.com / KoydesignБранко Павловић сматра да ће повлачење западних инвестиција отворити Кинезима празан простор да они уђу са својим инвестицијама а ту је, истиче он, Србија у предности.
Хоће ли свет послушати Путинов предлог /видео/ - Sputnik Србија
Бранко Павловић сматра да ће повлачење западних инвестиција отворити Кинезима празан простор да они уђу са својим инвестицијама а ту је, истиче он, Србија у предности.

Међутим, Павловић сматра да ће повлачење западних инвестиција отворити Кинезима празан простор да они уђу са својим инвестицијама а ту је, истиче он, Србија у предности.

„Ми заиста имамо посебан положај у очима Пекинга, то није бајка. И како се ови са Запада буду повлачили Кинези ће то видети као своју шансу“, уверен је саговорник Спутњика.

Да подсетимо - Путин је поручио ида је свету потребан заједнички план за обнову економије погођене коронавирусом, али и да се разимисли и о томе да се под окриљем ММФ формира специјални фонд за помоћ који би се финансирао средствима централних банака, као и о успостављању „зеленог коридора“ за трансгранични промет робе и технологија потребних за борбу с вирусом.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала