Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    67522
    Пратите нас

    „Хеликоптер новац“ је за пола века превалио пут од „луде“ до „веома занимљиве“ идеје у време светске економске кризе, да би ради ублажавања последица коронавируса она постала део мера које су државе почеле да примењују.

    Нобеловац Милтон Фридман је још шездесетих година прошлог века „хеликотер новцем“ означио онај који централна банка неке земље даје грађанима тако да "пада по људима као да га неко баца из хеликоптера".

    Хеликоптер новац нобеолвца Фридмана ипак део арсенала мера

    Ту „кишу пара“ су некада сматрали Фридмановом „лудом идејом“, али је данас она на столу равноправно са осталима, као део арсенала могућих мера за превладање економске кризе.

    Према познатом нобеловцу, када закажу актуелни економски и монетарни инструменти, против рецесије се треба борити буквално поделом одређене суме новца грађанима, без икаквих каснијих обавеза грађана према држави, објашњава економиста Борислав Боровић.
    Вирус корона и новац
    © CC0 / Pixabay
    Коронавирус је, као нико пре, учинио да поједине земље меру „хеликоптер новца“ примене ради ублажавања последица пандемије по привреду и становништво

    „Централне банке, дакле, треба да 'наштампају' новац и једноставно их проследе грађанима да их потроше како би се тиме повећала потрошња и последично оживела привредна активност. То би се разликовало рецимо од такозваног квантитативног попуштања које се последњих година примењује у ЕУ, где новац преко комерцијалних банака иде у привреду путем кредита. Ова идеја хеликоптерског новца значи избегавање банака као посредника, где би централне банке новац директно дале држави, а она би га директним трансфером проследила грађанима којима одлучи да да новац“, напомиње он за Спутњик.

    Британци и Американци, као и Срби, послушали Фридмана

    Фридманова идеја је „оживела“ након 2008. када је свет захватила економска криза, па је од првобитне „луде идеје“ постала „веома занимљива“, како ју је оценио тадашњи шеф Европске централне банке, Марио Драги. Разлог изненадног интересовања за Фридманов концепт био је у томе што је монетарна политика истрошила готово све своје могућности.

    Ипак последњем средству централних банака ─ киши новца из хеликоптера, који би требало да подстакне потрошњу грађана, па тако и производњу, тада се није прибегло.

    Боровић напомиње да је та мера примењена у Канади пре петнаестак година, као и у Хонгконгу пре неколико година да би се помогло одређеним слојевима становништва и повећала тражња.

    Сада у данима епидемије коронавируса, британски премијер Борис Џонсон први је предложио овај модел, као једну од могућности за санирање последица и он би степенасто кретао од 48 фунти седмично до 1.000 фунти по особи месечно по особи. У САД је извесно да ће овај модел бити примењен, јер је Трамп затражио од Конгреса да ослободи огромни пакет економске помоћи – укључујући и директне готовинске чекове Американцима у износу до 1.000 долара по особи“,  напомиње Боровић.

    Штампање пара
    © Depositphotos / Rookman48
    Трамп затражио од Конгреса да ослободи огромни пакет економске помоћи – укључујући и директне готовинске чекове Американцима у износу до 1.000 долара по особи

    Износи у Америци би се разликовали зависно од прихода и величине породице.

    У Србији ће сваки пунолетни грађанин добити по 100 евра, а премијер Аустралије, Скот Морисон, предлаже да се пензионерима и угроженим категоријама подели по 750 аустралских долара. Сличне мере разматрају у Канади.

    И социјална и економска мера

    Идеја о примени „хеликоптер новца“ у ЕУ је помињана још у јесен 2019. када се увелико причало да свет у наредној години чека рецесија, када нико није могао ни да слути пандемију коронавируса. Француски економиста Данијел Коен тада је предложио да Европска централна банка (ЕЦБ) сваком грађанину у еврозони за Божић исплати или уплати 1.000 евра.

    Са друге стране, Немачка се преко свог утицаја на ЕЦБ противила томе, инсистирајући на опробаним квантитативним олакшицама за привреду еврозоне.

    Саговорник Спутњика указује на то да се „хеликоптер новцем“ у једном обиму, свакако може утицати на санацију дела штете, као и да је важан социјални аспект помоћи грађанима. Додаје, међутим, да треба имати у виду и проблеме који би умањили ефекте овакве помоћи.

    „Пре свега, нема гаранције да би грађани одмах потрошили сав или део тог новца па је неизвесно када би завршио у привреди, као што нема гаранције да би тај новац отишао за куповину домаће робе и плаћања домаћих услуга. А то јесте основна интенција овог модела“, закључио је Боровић.
    Тагови:
    привреда, коронавирус, мера, новац, хеликоптер
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога