Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    31752
    Пратите нас

    Насиље над Србима на Космету не престаје ни у време пандемије и полицијског часа. На све учесталије нападе јавност је упознао француски хуманитарац и оснивач организације "Солидарност за Косово" Арно Гујон. Он сматра да јевреји могу да нам буду узор, јер не смемо да се навикнемо на антисрбизам као што се они никада нису навикли на антисемитизам.

    Неколико крађа и паљења кућа догодило се у селима на КиМ: Новаке, Бабин Мост, Церница и Црколез. Гујон je у емисији радио Спутњика "Од четвртка до четвртка" рекао да не зна да ли је то координиано али се дешава у истом тренутку на различитим местима.

    Он то види као континуирану акцију која траје већ двадесет година, а која за циљ има протеривање Срба са Косова и Метохије.

    „У време  пандемије и ми у централној Србији видимо како је живети у изолацији, али нико не долази да куца на наша врата, нико нам није запалио амбар, трактор или аутомобил. Срби на Космету суочени су са дуплом опасношћу – са нападима и вирусом корона. У селу Новаке је запаљена кућа повратника која треба да послужи као пример и тамошњим Србима и онима који намеравају да се врате, да за њих тамо нема места.“

    Јевреји узор - не смемо да се навикнемо на антисрбизам

    Невероватно је, додаје Гујон,  да су у селу Бање мештани целе зиме морали да спавају у амбару са трактором како би га сачували од крађе или уништења.

    Најжалосније је што су починиоци ових злодела 99 одсто убеђени да неће бити кривично гоњени, каже наш саговорник чија организација пуних петнаест година води рачуна о Србима на Космету. Он лично већ годину и по дана не може да уђе на територију КиМ али његови волонтери могу. Чак и у време пандемије обилазе српско и ромско становништво у енклавама захваљујући епархији Рашко-призренкој.

    На питање, шта је Србима на КиМ највише потребно, Гујон недвосмилено каже – слобода, гаранција да  да их нико неће протерати и да ће моћи да живе у миру. Има људи који живе на Косову и Метохији, а који никада нису осетили слободу, прича наш саговорник. Ипак, они наду за опстанак црпе из вере, јер се умногоме ослањају на цркву.

    „Често ме питају зашто не одлазе? Не одлазе, јер су тамо рођени, ту им је дедовина и ако оду биће изгубљени. Њихово присуство је тамо важно због прошлих, данашњих али и будућих генерација Срба. Они су доказ континуитета српског народа од средњег века, па до дана данашњег.  Гујон сматра да појединци али и држава могу највише да им помогну ако их се не стиде.

    Зна се за Битиће, али не и за убијене Србе

    Гујон сматра да је најбитније да не ћутимо о злоделима, а да је, на жалост, приметио да то није ни политичка тема нити тема на друштвеним мрежама. Не треба да се навикнемо на антисрбизам као што се Јевреји никада нису навикли на антисемитизам, каже наш саговорник:

     „На дипломатском нивоу стално треба да указујемо на кршење људских права Срба на Косову и Метохији и на злочине над њима. Сваки слушалац зна ко су „браћа Битићи,“ јер америчке дипломате и конгресмени стално подсећају на њих приликом сваког сусрета са нашим властима. Са друге стране, ми не говоримо о Ивану Јововићу и Пантелији Дакићу, нико не зна ко су они. То су два дечака које су убили албански терористи у Гораждевцу 2003. када су се купали у реци Бистрици.“

    Србија спремније дочекала пандемију од Француске

    Гујон каже да није ни тренутак размишљао да се због пандемје вируса корона врати у Француску са породицом. Напротив, сматра да су супруга и он донели исправну одлуку, понајвише, јер се у Србији осећају као код куће.

    „Ситуација је компликована свугде али имам осећај да је Србија спремније дочекала пандемију од Француске. Увели смо раније ванредно стање и зато има и мање заражених. Тренутно се налазим у Брасини, селу код Малог Зворника у којем већ месец дана уназад могу да се купе маске у локалној продавници. Моји родитељи и данас у Греноблу, индустријском граду, не могу да нађу маске, а моја сестра која ради као медицинска сестра до пре петнаест дана није имала маску. Шила јој је моја тетка,“ рекао је Гујон.

    Пандемија сада, додаје наш саговорник, показује да није све у богатству и неке земље су се боље снашле од других иако на папиру статистички имају веома различите суме новца.

     

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Јевреји, Косово и Метохија, Арно Гујон
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога