Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 75
    Пратите нас

    Спорт је од свог настанка више био такмичење у тестирању границе људске способности него ли борбе са противником. Након омасовљења у гледаности, настанка телевизије, интернета и уласка великог новца у спорт, неки га пореде са религијом, тврдећи да је модерни спорт „опијум за народ“.

    У време пандемије корона вируса прекинута су сва највећа спортска такмичења, први пут у историји се одлажу Олимпијске игре, верни навијачи нестрпљиво чекају повратак на трибине и спремни су да сваку претходну замерку опросте клубу за који навијају, само да би одгледали утакмицу.

    Неки спортови, попут стоног тениса, добили су на значају у време короне, док су електронски спортови — такмичења у видео-играма направили прави скок и постали хит у свету кладионица. Неко ће овакав аргумент искористити да се видео-игре што пре нађу и на Олимпијским играма, што је до скоро деловало невероватно, али са данашње тачке гледишта, практично је неминовност да се оствари до краја друге деценије 21. века.

    Технологија у спорту

    Сведоци смо константног обарања рекорда у спорту. Човек иде преко својих граница које су некада пројектоване захваљујући напредним методама у технологији. Некада се сматрало да нико неће моћи да истрчи маратон испод два сата или баријеру од четири круга од 400 метара у року од 4 минута. До скоро незамислива времена и подвизи, данас су питање стандарда у професионалном спорту.

    Арбитрима у фудбалу је на располагању „ВАР“ технологија која је донела много контроверзи, иакo се смaтрало да ће решити фактор људске грешке. Популарно „соколово око“ уведено је почетком 21. века на тенискe теренe и значајно је подигло ниво доношења праве одлуке, док се технологија „фото-финиша“ први пут користила још давне 1912. године на Олимпијским играма. Право је питање: шта је остало од „правог“ спорта и до кад ће се технолошка помагала која учествују у прављењу све бољих резултата толерисати?

    Опрема спортиста је једна од кључних која прави разлику. Можда је понајвише пажње изазвала дискусија око опреме код пливача, која смањује трење и отпор при пливању, што омогућава велику предност ономе ко је поседује. Таква врста помагала је ограничена у великој мери данас. „Животни век“ спортисте у професионалном спорту се продужио, исхрана је доведена до савршенства захваљујући врхунски програмираним оброцима на основу увида у телесне потребе. 

    Компјутерска технологија и аналитика најдоминантније се користе на тренинзима, припремама, чак се и у одећи спортиста могу наћи средства која врло прецизно прате психофизичко стање спортисте. Тренерима су на располагању камере које надзиру терен и у сваком моменту могу да препознају грешку играча. Повећана интеракција са публиком је нешто што се очекује у примени у наредним годинама од апликација које прате жеље публике, до новог угла посматрања утакмице помоћу мини-камера на глави играча.

    Спорт у доба короне

    Није тајна колико најбољи спортисти зарађују, корона је само боље истакла те суме у доба економске нестабилности. То је изазвало коментаре попут оних: „кад је већ омогућено да Нејмар или Роналдо примају толико недељно, нека они лече људе“.

    Нејмар у прододру
    © Sputnik / Владимир Астапкович
    Није тајна колико најбољи спортисти зарађују. Плате врхунских спортиста заиста делују незамисливо, али већина данашњих највећих спортиста је потекла из сиромашних средина.

    Плате врхунских спортиста заиста делују незамисливо, али већина данашњих највећих спортиста је потекла из сиромашних средина, нису сањали да ће досегнути овакву славу за коју су „одговорни“ људи који уживају и прате њихове подвиге. Коментари у поређењу спортиста и лекара су помало замена теза и ако се сагледа просечан фудбалер и просечан лекар и ту постоји велика разлика у плати, али исти тај играч не зна када ће му се окончати каријера и како ће живети после 30. године.

    Новац утиче на спорт, ту нема спорења, некад може да делује демотивишуће и многе каријере су уништене захваљујући „лаком“ почетном новцу, младости и неискуству. Ник Киријос, познати тенисер из Аустралије, више пута је говорио како је у каријери зарадио и више него довољно, те га не интересује да се замара са мечевима уколико то не жели.

    Највеће питање модерног спорта је да ли данашњи клинци крећу да тренирају због новца и одакле ће црпети мотивацију — виши циљ у такмичењу са самим собом, а не са новцем и технологијом и шта ако се спорт претвори у још једну индустријску машинерију, где ће они који имају приступ најновијој опреми бити најуспешнији?

    О позитивним и негативним странама присуства технологије у спорту у емисији „Технограм“ говоре Милан Стронгмeн Јовановић, први персонални онлајн тренер у Србији и Верољуб Змијанац, директор „Спортит“ агенције.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    технологије, спорт
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога