Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 801
    Пратите нас

    Поред мера за ублажавање економских последица пандемије вируса корона које су државе већ предузеле, свакодневно стижу вести о конкретној државној помоћи компанијама. Најчешће је реч о најпогођенијим – авиокомпанијама. Чини се да је у овој ситуацији улога државе пресудна и да концепт либералне економије уступа доминантно место социјалном.

    Италијанска држава, једна од оних чији се здравствени систем тешко носио са великим бројем оболелих, већ је најавила да ће у приступу организовања тог система морати нешто да промени.

    САД ризикују да се претворе у социјалистичку државу, завапио је „Вашингтон пост“, када је амерички председник Доналд Трамп изашао са пакетом мера помоћи привреди и становништву због последица пандемије вируса корона.

    Либерална економија уступа место држави

    Када је америчка држава парама својих пореских обвезника одлучила да се директно умеша у спасавање банака и мешетара на америчком финансијском тржишту који су изазвали кризу 2007-2008. године, запрепастила је све широм света, али и америчко јавно мњење. Остало је забележено да је, на пример, инвестициона банка „Голдман сакс“ добро искористила помоћ државе и већ на крају 2009. године запосленима поделила никада веће бонусе. Нова криза је сада поново донела интервенционизам.

    Ковид 19 је већ натерао државе да економски интервенишу. По оцени економисте Божа Драшковића, не треба очекивати неке кардиналне заокретеали након кризе коју је изазвала пандемија корона вируса, одређене поуке и промене у економским политикама земаља сигурно ће се десити.

    Глобална економија
    Pixabay
    Либерални капитализам је у поселедњих пар деценија већ испољио снажне елементе, пре свега, социјалне неефикасности.

    Он предвиђа да ће после нове кризе доћи до таласа државног интервенционизма, али разумног, оног који неће бити у интересу политичких елита на власти, већ усмереног за заједничке интересе целог друштва.

    Без одговора на кризу

    „Суштински, либерални капитализам је у последњих неколико деценија већ испољио снажне елементе, пре свега, социјалне неефикасности. Понекад су то кризе финансијске, некада кризе незапослености, некада елементи недовољне тражње, али суштински елемент кризе је генерисање неједнакости“, каже професор на Београдској банкарској економији.

    Други аспект либералног капитализма је, каже, што он по својој логици у први план као циљ ставља профит и доминантан индивидуални интерес.

    „Када дође до криза и до неких проблема, онда се показује како је тај модел индивидуалног интереса који преферира профит, врло рањив. И то се управо сада десило. Природно је да се у кризама појављује и економска функција државе, далеко снажније него што је у класичном либералном економском моделу“, каже Драшковић.

    Авиони типа боинг 737 макс 8 на аеродрому у Хјустону
    © AP Photo / Yi-Chin Lee/Houston Chronicle
    Како је могуће да велике компаније које су изузетно профитабилне немају сопствене резерве за случај кризе па испостављају рачун држави.

    Где су резерве новца за кризне ситуације

    Он указује на то да се код посезања за државном помоћи отвара неколико питања, а међу њима и оно које се ретко поставља када се најављују интервенције у спашавању великих фирми, попут авио-компанија које бележе губитке док су авиони приземљени:

    Како је могуће да компаније које су изузетно профитабилне немају резерве за овакав случај кризе? Ова криза, условно говорећи, траје три месеца. Иза сваке компаније, па и највеће, стоје неки људи, власници, било директно, било преко инвестиционих фондова и зашто те компаније немају резерву за случај криза? То је велико питање. Или им је далеко боље, једноставније, пробитачније да цену кризе испоставе држави“, каже саговорник Спутњика.

    А држава ће, наводи, убирајући порезе, кроз прерасподелу фискалних прихода од некога узети да би дала другом.

    „Не поставља се овде само питање да ли држава треба да интервенише или не. Свакако да треба, али на разуман начин, где ће се водити рачуна да ли и у којој мери ће то урадити, да ли ће та средства у перспективи бити враћена“, напомиње овај економиста.

    Кад нема кризе, никоме не треба држава

    А то, каже он, отвара ново питање. Да ли је модел либералног капитализма, који значи опрати руке од државног власништва, баш у сваком сектору добар или не? Драшковић је недвосмислен да тако постављене ствари нису добре, али и указује на то да треба имати одговорну државу која ће на разуман начин управљати јавним сектором, а не у интересу политичких елита које из државног сектора цеде новац за своје приватне интересе.

    „У време криза сви се ослањају на државну интервенцију, а када крену ствари добро — не треба држава. Онда се критикује држава да превише интервенише, да је она на тржишту неефикасна, јако лоша... Када се испостављају рачуни, онда је држава добра, а када се ради о расподели богатства, онда није добра ако не даје богатима. У томе је кључни проблем савременог капитализма и засигурно ће доћи до одређених преиспитивања“, уверен је Драшковић.
    Ни маске, ни рукавице без Кине

    Он очекује улагање држава у области здравства и истраживања, али и у реиндустријализацију појединих сектора привреде. Напомиње да је ова криза показала да су многе земље морале да закуцају на врата Кине јер не производе ништа, већ се само баве финансијским шпекулацијама. Нису имале ни маске, респираторе, лекове, рукавице...

    Економија Кине
    © Depositphotos / Eabff
    Криза је показала неопходност улагања државе у реиндустријализацију појединих сектора привреде, јер су многе земље морале да закуцају на врата Кине и стану у ред и за маске и рукавице, јер више не производе готово ништа.

    То, како каже, важи и за Србију, јер је криза показала шта значи приватизација по сваку цену, па смо, пошто смо остали без сопственог фармацеутског сектора, морали и ми да молимо све до Бразила нове власнике „Галенике“ да бисмо дошли до лека. Он сматра да мора да се преиспита и индустријска политика.

    „Глобализам има својих предности, али има и великих мана, а то је сада и питање савременог друштва и различитих варијанти тога што се зове социјалистички елементи у капитализму или капитализам у социјализму. Социјализам као облик неких општих заједничких интереса не сме бити поражен“, закључио је Драшковић.

    Тагови:
    либерални капитализам, помоћ, криза, интервенционизам, економија, држава
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога