Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 676
    Пратите нас

    После укидања ванредног стања због коронавируса тржиште некретнина је поново оживело, а највише је, сасвим разумљиво, скочила потражња за кућом и окућницом у близини Београда. 

    Тржиште некретнина које је пре месец ипо дана такорећи било на респиратору, већ дише пуним плућима. Два месеца агенције које се тиме баве ништа нису радиле, не само зато што су људи имали друге приоритете, него и зато што то није било могуће.

    Укидање ванредног стања је омогућило да људи функционишу, да могу да оду и погледају стан који их занима, банке су престале да раде скраћено, нотари су се вратили на редован режим рада, само се још чека катастар, каже Каћа Лазаревић, власница истоимене агенције.
    Тржиште нектретнина је, како напомиње, потпуно оживело и цена квадрата је такорећи иста као и пре пандемије иако је била пала, посебно код закупа станова и пословног простора.

    Људи продају станове за кућу са двориштем

    Ипак није све исто као што је било пре појаве вируса Ковид 19.

    „Грађани гледају, ако могу, да стан продају и да купе нешто ван Београда, кућу са двориштем. То су људи са малом децом, старим родитељима или кућним љубимцима. С друге стране, понуда таквих кућа је веома добра јер то раније никог није интересовало“, прича нам Лазаревићева која се више од 30 година бави консултантским услугама из области некретнина.

    Није то додуше потражња баш као у Њујорку где је последњих недеља драстично скочила тражња некретнина на периферији, што удаљенијих од градске гужве и комшија, које поседују базен и и велики простор за канцеларију.

    Поглед кроз прозор на озеленело двориште.
    © CC0 / Unsplash
    Пандемија коронавируса учинила је да је на тржишту некретнина најтраженија невелика кућа са окућницом.

    Она подсећа да је претходна генерација наших суграђана добрим делом градила викендице у околини Београда, за које су њихови наследници углавном били незаинтересовани. Понуда дакле постоји и људи желе да их купе, каже она, али и додаје да за њих не желе да дају више од 50.000 евра, максимум 60.000.
    Траже да то буду локације ближе Београду, какве су Фрушка Гора, Космај, Авала, а тражени су и празни плацеви.

    Нико не закера, лакше се договарају него пре

    Када су у питању станови, 90 одсто клијената у Београду купују оне који коштају између 50.000 до 100.000 евра, ређе и 150.000.
    Новина је, каже наша саговорница, и то што се људи сада лакше договарају него што је то био случај раније.

    „Кооперативнији су у сваком погледу и купци и продавци. Купци зато што би да купе макар мало  јефтиније, а продавци из страха да не дочекају јесен и да онда падне цена. Новоградња није спремна на било какву корекцију, за сада су ту најстабилније цене. Да ли ће тако и остати то не знамо док не видимо какве ће последице ова криза имати, а сигурно ће имати“, недвосмислена је Лазаревићева.

    Банке су, како напомиње, све време давале стамбене кредите. Неке су само повећале учешће због сопствене сигурности, јер се не зна шта ће бити на јесен, хоће ли бити другог таласа пандемије и хоће ли људи опет губити посао.

    Људи штеде, највећи удар на закуп локала

    Кућа, стан
    © CC0 / пиксабеј
    Цена квадрата је враћена на ниво пре увођења ванредног стања због коронавируса и 90 одсто клијената у Београду купују оне који коштају између 50.000 до 100.000 евра. Закуп стана и пословног простора је, међутим, доживео највећи удар и још се није опоравио.

    Она указује на то да се на стање пре пандемије још није вратио закуп станова и пословног простора. Враћа се, али, како каже, не тако брзо као што се вратила продаја некретнина.

    „Закуп је доживео највећи удар и људи су се из страха, односно због  сигурности преместили у мање и јефтиније пословне просторе и јако пуно њих који могу да раде од куће је отказало закуп пословног простора. Зато  траже закуп кућа у околини Београда, где могу да држе своје канцеларије“, каже стручњак за посредовање у промету и закупу непокретности.

    Исто се, како истиче, дешавало са закупом станова где су цене ишле наниже због немогућности плаћања закупаца и њиховог напуштања станова.
    Посебна прича су, каже саговорница Спутњика, локали који су у катасрофалном стању. Њихови власници се хватају за главу јер не могу да продају робу која би им донела две-три хиљаде евра колико им треба да плате закуп, режије и два радника. Ни кафићи не раде као раније, а поготово су критични они локали који продају скупу робу. Посебно је, како каже, тешко у тржним центрима где закупцима локала прети отказ због клаузула које тешко да могу да испуне.
    Сада се добро води рачуна о томе на шта се троше паре, а то су понајмање скупи одевни предмети, обућа, покућство.
    Људи, једноставно, штеде иако то можда тако не изгледа. И они који имају, чувају за 'не дај Боже', јер свака најава могућег поновног увођења ванредних мера људе онеспокојава“, каже Лазаревићева за Спутњик.

    Тагови:
    продаја, закуп, кућа, стан, тржиште, некретнине
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога