Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 134
    Пратите нас

    Процена је да у Босни и Херцеговини минска поља постоје у 129 општина и према проценама Центра за уклањање мина, још има око 79.000 неексплодираних мина. Оне директно угрожавају сигурност више од 540.000 грађана, што је око 15 одсто популације. Од 1992. до јанура ове године 1.767 особа је обогаљено на тим пољима, док је 617 погинуло.

    Три дечака пре неколико дана залутала су у шуми у близини Модриче, а општа паника је настала када је полиција која је трагала за њима, схватила да су дечаци надомак минског поља — једног од око 8.000 заосталих у Босни и Херцеговини, 25 година од краја рата.

    Два одсто БиХ је под минама, што је више од 1.000 квадратних километара, а то је површина једнака територији Београда, Сарајева и Загреба заједно. Од 1996. до 2018. године од мина је очишћено више од 207 квадратних километара, што је двострука површина Барселоне. Осим мина, босанске шуме пуне су и остављеног оружја, што је додатни проблем.

    У Босни се још гине од заосталих мина

    Директор Центра за уклањање мина Саша Обрадовић за Спутњик је потврдио да БиХ и данас има проблем са заосталим минама. Током задњих пет година у држави је очишћено 158,5 квадратних километара земљишта, где су уништене 8.992 мине и 9.992 осталих експлозивних остатака из рата.

    „Највише минско-експлозивних средстава налази се у три зоне, у Унско–санском кантону и околини Добоја и Маглаја, где су се водила и највећа борбена дејства у протеклом рату. Недостатак финасија за деминирање довео је до тога да после толико година још има толико активних минских поља“, каже он.

    Обрадовић додаје да се ове године завршава општи пројекат процене минске ситуације у БиХ, после чега ће се тачно знати колико је још потребно да се заврши са деминирањем, за коју каже да би могла бити готова до 2027. године.

    Мапа минских зона у Босни и Херцеговини
    © Фото : принтскрин
    Мапа минских зона у Босни и Херцеговини

    „Босна и Херцеговина одваја одређена финансијска средства за неколико тимова, међу којима је и батаљон Оружаних снага БиХ, који у свом саставу има више од 300 деминера. Страни донатори који овде издвајају средства за деминирање још су присутни у БиХ, али они желе да виде мало веће учешће државе у издвајању средстава. Ми на годишњем нивоу прикупимо негде око 20 милиона евра за деминирање, од чега су пола донације“, наводи директор Центра за за уклањање мина у БиХ.

    Деминери иду у иностранство

    Обрадовић напомиње да људски фактор није проблем, јер постоји око 1.300 деминера, али због недостатка средстава, они често тај посао обављају у страним државама.

    „Једино политичка воља и ефикасна координација могу водити ка усвајању измена и допуна постојећег Закона о деминирању у БиХ и достизању адекватних решења у коначној елиминацији заосталих минско-експлозивних средстава, док ће Центар за уклањање мина у БиХ максимално ангажовати све постојеће потенцијале у циљу реализације планираних теренских операција“, додаје саговорник.

    Са каквом опасношћу се БиХ и даље бори, те колико су ове заостале направе нестабилне и опасне, говори и чињеница да су се током претходне године десиле две деминерске несреће у којима су два деминера смртно страдала, а четири су повређена.

    Константно обележавање миниских поља

    Због пандемије ковида 19, рад Центра је у тешком застоју, деминери су своје задатке преусмерили на појачано обележавање преосталих сумњивих површина, те на контролу и обнављање постојећих знакова који упозоравају на минску опасност.

    „Тако су као резултат рада током априла тимови БХМАЦ-а извршили контролу, обнову и додатно постављање 2.620 знакова хитног обележавања широм Босне и Херцеговине и то на подручјима са наглашеном минском ситуацијом у Добоју, Котор Вароши, Петрову и Броду, Дервенти, Костајници, Равној, Томиславграду, Бихаћу, Јабланици, Ливну, Тарчину, Вогошћи, Илијашу, Кисељаку, Бусовачи, Тузли, Градачцу, Сапни, Брчком“, наводи он.

    Просечно годишње буде постављено или обновљено око 10.000 знакова и на грађане се апелује да их поштују и да не уклањају минске ознаке.

    У Босни и Херцеговини због поплава и клизишта 2004. године дошло је и до померања мина које су заостале у земљи после последњих ратова. Бујица је минска поља повукла у реке, а стручњаци за деминирање су тада упозорили да би водена бујица могла ова минска поља да одвуче и пресели до суседних и других држава и све до Црног мора.

    Тагови:
    погибија цивила, експлозија мине, мине, деминери, Босна и Херцеговина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога