Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    7619
    Пратите нас

    Увоз па макар и занемаривих количина меда из Молдавије у Србију, која је и на европском тржишту позната управо по квалитетном меду, поново је отворио питање можемо ли у условима слободног тржишта одбранити сопствену производњу. И зашто Србија, попут других држава, нема констатну акцију типа Купујмо домаће.

    Према информацији Савеза пчеларских организација Србије (СПОС), крајем априла једна домаћа компанија увезла је 40 тона меда сумњивог квалитета из Молдавије, по цени од 2,2 евра по килограму, а недуго затим у увознике се упиисала још једна. 

    Занемарива количина молдавског меда, али...

    Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић не спори да увоз на слободном тржишту мора бити слободан, али за Спутњик каже да ипак неће на то гледати скрштених руку, колико год да је 40 тона молдавског меда у односу на 8.000 тона колико се у Србији годишње у просеку произведе, занемарива количина.

    Јесте занемарива, али тако су говорили и Хрвати пре три-четири године, а сада је искључиво увозни мед на рафовима њихових трговина. То су прве количине. Чим им се то допадне, а осладиће им се јер је довољно да динар зараде на килограму, онда ће то врло брзо бити као у Хрвтаској. A Хрвати нису на време реаговaли“, истиче саговорник Спутњика.

    Да се Србији, која је у Европи већ позната по производњи домаћег квалитетног меда, то не би дешавало, пчелари су решили да предупреде ствари и најављују конкретну акцију.

    „Ми ћемо надлежном министарству да предложимо да види које су могућности да се то ограничи, спречи, јер смо још далеко од ЕУ и шта Споразум о стабилизацији у придруживању ЕУ и други споразуми које смо потписали попут ЦЕФТА, могу да дозволе да бисмо штитили наш производ“, каже Живадиновић.

    Мед
    © Fotolia / Solstizia
    Поред домаћег меда који највећим делом заврши на тржишти ЕУ због доброг квалитета, у Србију је стигао сумњив мед увезен из Молдавије.

    Ограничавање увоза нам није у интересу

    Да ли је то могуће да се учини административним мерама на слободном тржишту на коме Србија од прехрамбених производа увози готово све оне које и сама произведе, од кромпира, лука, парадјза, јагода, па и меда.

    „Нама није у интересу да лимитирамо увозе јер сутра можемо доћи у ситуацију да нама неко лимитира извоз. Неко ко у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа прави суфицит од преко милијарду долара онда му то уопште није интерес“, каже за Спутњик секретар Удружења за биљну производњу у сектору за пољопривреду Привредне коморе Србије (ПКС), Александар Богуновић.

    Он напомиње да се практично све што се код нас производи и увози, јер морате да обезбедите тржиште робом, посебно оном које у одређеном периоду код нас нема у понуди.

    Мед из Молдавије, поред домаћег квалитетног, увозимо зато што то неко купује и да нема купаца он не би ни био увежен, каже наш саговорник.

    „Ми учествујемо на свим светским тржиштима и тежимо да уђемо у Светску трговинску организацију, потписници смо ЦЕФТА споразума, залажемо се за слободну трговину, и као неко ко је нето извозник пољопривредно прехрамбених производа нама је то врло важно. Ако бисмо лимитирали неке друге протоке робе дошли бисмо у ситуацију да неко то нама уради што би нам нанело много већу штету него тај увоз“, сматра Богуновић.

    Купујмо домаће

    За заштиту домаће производње административне мере нису од помоћи, већ акције какве смо већ имали попут оне „Купујмо домаће“, истиче он, напомињући да је она имала добар одјек. Поента је да и поред тога што је нешто скупље, а домаће је, ипак би га требало купити јер знате шта купујете. Нарочито се то односи на храну која је у Србији јако доброг квалитета, закључио је Богуновић.

    Произведено у Србији
    © CC0 / Balkan Photos
    За заштиту домаће производње административне мере нису од помоћи, већ акције какве смо већ имали попут оне „Купујмо домаће“.

    И Живадиновић сматра да да би таква акција била од велике помоћи домаћим проиозвођачима, попут ове сада - Летујте у Србији, коју је додатно потпомогла пандемија коронавируса.

    Он подсећа да још од 2016. године бренд „Наш мед“ заштићен у Заводу за интелектуалну својину, да је реч искључиво о домаћем меду који има свој знак и теглу и да тај бренд могу да добију само они чланови СПОС-а који су прихватили одређена правила и стандард квалитета.

    За сада је њим од 8.000 тона колико се у просеку годишње произведе меда у Србији означено око 600.000 тегли и то је, како напомиње, мала количина.

    Он, међутим, истиче да су се руководили добрим искуствима Немачке и Словеније у којој је прве године када су кренули са таквим послом само два одсто пчелара приступило прописаном стандарду. Сада је то чак 99 одсто пчелара, напомиње Живадиновић који је уверен да ће за неколико година и највећи број наших пчелара пласирати мед на тај начин, јер ће им тако бити најбоље, а потрошачи ће врло прецизно знати шта купују. 

    Сада од укупно 8.500 чланова СПОС-а, то чини око 1500 пчелара.

    Није исто свако пиле

    И председник Националне организације потрошача Србије (НОПС), Горан Паповић, сматра неопходним промовисање домаћих производа, али оних који имају доказан квалитет.

    Печена ћурка
    © Depositphotos / Subbotina
    Није исто свако пиле. За промовисање доћих производа неопходна је и озбиљна анализа њиховог квалитета.
    „Требало би да постоји константна акција Купујмо домаће где ће бити одвојено жито од кукоља и обухваћени најбољи произвођачи. То захтева озбиљније анализе квалитета производа да би организације потрошача могле да пропагирају да се купује домаће“, каже за Спутњик први човек НОПС-а.

    Такве акције многи имају  – Хрватска, Аустрија, Швајцарска, Немачка... и то кроз Привредну комору и организацију потрошача која мора да указује на квалитет производа, јер, како каже Паповић, није исто свако пиле. Неко када испечете буде дупло лакше када испари вода којом је напумпано. 

    А за анализу квалитета потребна су средства и држава за то мора да има пара, јер здравље нације мора да јој буде прече од зараде увозничког лобија, упозорио је саговорник Спутњика.

    Тагови:
    купујмо домаће, прехрамбени производи, увоз, мед
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога