Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 014
    Пратите нас

    Од почетка идуће године чланицама ЕУ би требало да буду доступна средства из Фонда помоћи за опоравак привреде угрожене пандемијом вируса корона, која ће први пут бити бесповратна. Да ли је до таквог обрта заиста дошло ради спасавања економија најугроженијих, или саме ЕУ, којој су хорски предвиђали крах након што ју је разјединила управо корона.

    Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен је пред Европским парламентом и званично представила план за опоравак европске економије вредан 750 милијарди евра, о коме су се раније сагласили Макрон и Меркелова. За разлику од ранијих мера доношених у кризним ситуацијама, најновији план ће подразумевати и поделу бесповратне помоћи и то у висини од 500 милијарди евра, док би остатак од 250 милијарди у том Фонду био у виду зајма. Новац ће бити прикупљен тако што ће се Европска комисија задужити емитујући обвезнице на финансијском тржишту и тај новац ће се касније враћати из буџета ЕУ.

    Откуд такав преокрет, пошто за разлику од француског председника Емануела Макрона, немачка канцеларка Ангела Меркел није хтела ни да чује за обвезнице, иако је тада требало да подразумевају јефтино задуживање најугроженијих чланица. Сада је пак не само пристала, него заједно са Макроном и предложила бесповратна средства.

    Немачка канцеларка Анегла Меркел и еври
    Меркелова прво није хтела ни да чује за еврообвезнице и јефтино задуживање тешко погођених чланица ЕУ вирусим корона, да би сада пристала и на бесповратна средства у Фонду за помоћ.

    Спасавање угрожених или ЕУ спасава себе

    „Због необичне природе кризе бирамо необичан пут“, изјавила је Меркелова и тако на леп начин упаковала поклон пакет од 500 милијарди евра бесповратне помоћи. Тиме је ваљда хтела да „објасни“ свој ранији потпуно супротан став. 

    У међувремену се издешавало много тога, а Европска унија била затрпана оценама о нејединству, недостатку солидарности, чак и о међусобном отимању ресурса неопходних за лечење од ковида 19, да се све чешће постављало питање да ли је то знак да ЕУ, ионако већ дуго у кризи, броји последње дане.

    Отуда и питање да ли је најновији пакет већином поклоњене помоћи више спасавање економија најугроженијих држава у ЕУ, или спасавање саме ЕУ.

    „И једно и друго, али више ЕУ и те осовине Берлин—Париз, где се најдубља пукотина и јавила. Мислим да је то пре свега“, каже за Спутњик Александар Гајић са Института за европске студије.

    По његовој оцени, пакет од 750 милијарди је нужна краткорочна помоћ, један вид компромиса чланица ЕУ које су имале дијаметрално супротне стране по питању емитовања европских обвезница.

    „Ова сума је краткорочно израз неке помоћи и манифестација примиривања дијаметрално супротних ставова Француске и Немачке да се одржи колики-толики привид или вид јединства и да се краткорочно помогне најугроженијим и економски најслабијим државама у ЕУ“, каже Гајић.

    Нужни компромис

    Он сматра да ће, колико год то изгледало тешко, и тврдокорна четворка европских „штедиша“, у којој су Холандија, Аустрија, Шведска Данска, које не желе да плаћају туђе дугове, следећи Немачку, ово прогутати као нужни компромис.

    А да ли се таква одлука може читати као први корак ка успостављању јединствене фискалне политике и ка дуго најављиваном реструктурисању Европске уније?

    © AP Photo / Olivier Matthys
    Ако и најтврдокорнији противници олакшица за најзадуженије чланице ЕУ пристану на нови пакет помоћи који већином чине бесповратна средства, она би била доступна од почетка 2021. године.

    „Ми потенцијално видимо радикалну промену у европској макроекономској политици… Ово ствара важан преседан“, прокоментарисао је копредседник групе Зелених у Европском парламенту Филип Ламбер, а европски комесар за привреду Паоло Ђентилони стварање Фонда је видео као европску прекретницу.

    Саговорник Спутњика у то није уверен, мада не сумња да ће се то од присталица федерализације ЕУ са јединственом монетарном и фискалном политиком тумачити као доказ да ће се ићи у том правцу.

    „Мислим да су позиције држава по питању реструктурирања ЕУ фундаментално различите, да постоји разлика у ставовима између Париза и Берлина, који су осовина ЕУ, а поготово између земаља на југу ЕУ, а да не говорим о разликама између нових чланица ЕУ, бивших социјалистичких земаља које се дубоко противе свакој федерализацији, односно реструктурирању ЕУ, где би се још већи део суверености пренео на Брисел“, објашњава Гајић.

    А на питање да ли овим салтом Меркелова заправо „убија две муве“ — покушава да спасе ЕУ, али и да растерети политичку климу у својој земљи, после одлуке Уставног суда да је немачко национално право старије од ЕУ и да Немачка није дужна да у име Европске централне банке откупљује обвезнице и тако кредитира задужене чланица ЕУ, он одговара потврдно.

    Као политичка звезда на заласку, она хоће да покаже да и и даље има моћ да ствари стабилизује, да их у Немачкој пацификује после одлуке Уставног суда и да примири конфронтацију са Паризом, каже Гајић.

    Намера јој је, како каже, да наследнику у Немачкој остави стабилније прилике на политичкој сцени, које ће омогућити наставак сличне политике оној коју је она водила и да на спољном плану Немачка и даље настави са доминантном позицијом.

    Тагови:
    коронавирус, привреда, зајам, фонд, ЕУ, поклон, новчана помоћ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога