Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21532
    Пратите нас

    Велика олуја погодила је Србију ове недеље. У понедељак је у појединим деловима Београда за три сата пало чак 52 литра кише по квадратном метру. Кола су плутала по улицама, вода је однела и померила 420 контејнера, а људима је долазила до прса. Ипак, за апокалиптичне сцене није крива само уска канализација.

    Када јаки пљускови нападну, познато је да је један од разлога за велике потопе широм Србије недовољан капацитет постојеће канализационе мреже, али, наспрам оног што стручњаци кажу, то је само мали проблем.

    Зашто кола плутају по улицама?

    Хидролог РХМЗ-а Дејан Владиковић напоменуо је за Спутњик да ће се екстремне појаве у наредном периоду све чешће појављивати и додао да ће нормални климатски периоди бити јако ретки — због климатских промена проузрокованих загађењем и ефектом стаклене баште.

    „Десиће се да имамо велики дефицит падавина, а онда ћемо после неколико месеци или недеља имати јако велике падавине. У тим условима, можда је потребно да се изврши промена критеријума за оптимизацију одводне мреже, што су људи на стручним скуповима већ иницирали“, истакао је Владиковић и напоменуо да ће прилагођавање бити велик посао.

    Он је предочио да је у понедељак у Чешкој, Словачкој и Пољској за један сат пало онолико кише колико обично падне за цео месец.

    Проблем са канализацијом

    Владиковић је указао на то да су у понедељак издали упозорење да у кратком периоду може да дође до огромних падавина које постојеће канализационе мреже не могу да прихвате, пре свега због начина на који су пројектоване, али и одржаване.

    „Сливници постојеће канализационе мреже у нижим деловима града и на оним местима где имамо стрмине, као што је Ваљевска улица, то не могу да прихвате у датом моменту и онда имате плављење“, указао је Владиковић на проблем у Београду и додао да исто важи и за друге градове.

    ​Он је истакао да и друге земље које су направиле боље канализационе мреже, имају проблеме када наступе велике падавине.

    Количина падавина годинама слична

    Метеоролог РХМЗ-а Недељко Тодоровић напоменуо је да су мај, јун и јул најкишовитији месеци на нашем поднебљу и да током тих месеци сваке године падају јаки пљускови за кратко време. Тада могу да се појаве и екстремни случајеви, попут оног у понедељак.

    Он је подсетио да је прошле године у Борчи у Београду за неколико сати пало између 100 и 130 литара кише по квадратном метру, што је двоструко више од онога што је у понедељак забележено у појединим деловима града.

    „Метеоролошка опсерваторија у Београду бележи такве податке већ 130 година. Када се за тих 130 година погледају месечни екстреми, односно, највеће количине падавина у једном дану годишње, види се да се случајеви као јучерашњи јављају једном у 10 година. Када се статистички израчунају трендови раста и опадања, запажа се да, практично, нема промене у количини дневних максималних количина падавина“, истакао је Тодоровић.

    Најкритичније брдско-планинске области

    Упитан које су области најкритичније када се појаве обилне падавине, Тодоровић одговара да су то брдско-планинске регије, где се са бочних страна брда и планина вода слива у потоке и реке, што може да проузрокује бујичне поплаве.

    „Сваке године на различитим местима широм Србије догађају се бујичне поплаве, као и када у Београду падне велика количина падавина. Тада се јављају уличне бујице, поготово када има много асфалта и бетона, а отицај воде је усмерен низ падине брдовитог дела Београда, па се вода слива у ниже пределе и задржава се у виду језера“, објашњава Тодоровић и додаје да приликом обилних падавина потоци и сува корита постају речни токови, где бујица може да направи већу штету него у Београду.

    Тагови:
    Београд, Србија, поплава, невреме
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога