Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    4992
    Пратите нас

    Антирасне демонстрације у Сједињеним Државама не смирују се из недеље у недељу, а у Вашингтону и Сијетлу учесници су чак формирали „аутономне зоне“, територије на којима не важе амерички закони, нити полиција има приступа. Драматична ситуација навела је коментатора француског Фигароа да утврди да Сједињене Државе могу да понове судбину СССР-а.

    Криза и даље траје, али протести су ипак мање насилни него почетком месеца, описује стање у САД аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, који зато сматра да више нема потенцијала за неки жешћи грађански сукоб.

    „Ипак, јесмо ушли у фазу културног рата који већ дуже постоји у САД и у још дубљу поделу у друштву, где сваки радикалан потез вуче одговор који такође изазива још већи радикализам“, каже Кесић за Спутњик. 

    Многе камате су стигле Америци на наплату, гнев због расизма се повећава, али су превише песимистичне оцене да јој због подељености друштва прети совјетски сценарио. Ипак, и Сједињеним Државама и целом Западу потребна је катарза и суочавање с колонијалном и робовласничком прошлошћу, оцењује бивши шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић.

    Западним колонијалним силама потребна катарза

    Амерички систем, истиче Јовановић, има добре федере и чак и кад се нагне у једну страну — исправиће се. Међутим, расизам је пратеће зло, јер у САД никад није постојала стварна добра воља да се тај проблем реши. Све се још прелило с друге стране Атлантика и чују се прозивке свих бивших колонијалних сила да поднесу рачун о својој одговорности. 

    „Поприлично је уздрман морални кредибилитет Америке и других западних земаља које је досад красила арома људских права, па су могле другима да држе лекције о томе. Матрица која је упаљена зато ће остати трајна, док год западне колонијалне силе не изврше катарзу према ропству, према уништавању читавих народа и раса“, каже Јовановић.

    Према мишљењу Милана Крстића, асистента на Факултету политичких наука, Америци је апсолутно неопходна нека врста суочавања с прошлошћу, а за почетак треба да буду уклоњене статуе вођа Југа, који су се у грађанском рату борили између осталог и за робовласништво. Такав предлог недавно је изнела Ненси Пелоси, лидер демократа у Конгресу.

    Споменици као парадигма

    „Споменици су само парадигма. У САД нема довољно дистанцирања од протагониста робовласништва, а према њима треба направити критички отклон, да црначко становништво види да садашња генерација политичара одбацује оно што није било добро“, слаже се и Владислав Јовановић. 

    Кесић дотле скреће пажњу да се ескалација антирасних осећања дешава пред изборе, што долива бензин на ватру.
    Чињеница је да је Америка у предизборној кампањи и да дубока држава не бира средства да не дозволи наставак власти садашњег председника, а најопасније је што демократски кандидат Џо Бајден увелико злоупотребљава покрет против расизма за своје сврхе и само потпаљује ватру, упозорава Владислав Јовановић.

    Екстремне групе опасне и за Бајдена

    Милан Крстић објашњава да су међу демонстрантима присутне и неке екстремније групе које су, како каже, потенцијално опасне не само за Трампа, него и за Бајдена, иако он засад добро плива на покушају да протестни покрет против расизма представи као покрет против Трампа.

    „Међутим, ако се настави радикализација протеста, то би могло да натера Бајдена да се изјасни за или против смањивања средстава полицији, за или против тих аутономних покрета. Он се за сада изјашњава против, али веома опрезно, пазећи да не антагонизује лево криво својих бирача. Врло лако може да се деси да се он нађе између две ватре, да мора да кокетира и са екстремнијим левим радикалним демонстрантима, а с друге стране да покуша да не изгуби базу централно оријентисаних бирача, нарочито оних неопредељених“, истиче саговорник Спутњика.

    У осврту на Бајденову поруку да ће војска испратити Трампа из Беле куће ако изгуби на изборима, а одбије да напусти функцију, Обрад Кесић каже да то показује да се улази у опаснију фазу од досад присутних покушаја саботирања актуелног председника.
    Поделе које постоје потпаљују емоције где и једна и друга страна виде овај моменат као ’бити или не бити‘. Због тога очекујем да ће ово бити прљава кампања“, додаје Кесић.

    Трамп обећао крај интервенционизма

    Поводом још једне важне поруке, овога пута од Трампа који је рекао да САД више неће да решавају туђе конфликте и да буду светски полицајац, саговорници Спутњика слажу се да амерички председник реафирмише оно што је обећао још током претходне кампање.

    На питање треба ли свет да жали што САД више неће да „шире демократију“ или пак да се радује јер то значи да неће бити ни обојених револуција, Владислав Јовановић каже да ће свакако свима бити лакше без америчког војног интервенционизма.

    Што се тиче обојених револуција, Милан Крстић подсећа да су оне биле један од механизама интервенционистичког деловања САД, нарочито у време Била Клинтона и „доктрине демократског мира“, која је подразумевала да треба на силу демократизовати државе, али да је Америка последњих 5-6 година већ атерирала у примени ових стратегија.

    Кад је реч о могућем расплету протеста у САД, Јовановић верује да Трамп мора да понуди радикалније побољшање положаја црначког становништва, али тако да може да их прогута бела Америка. У светлу избора много ће, напомиње он, зависити и од Трампове умешности да опорави економију после епидемије вируса корона.

    Крстић констатује да Трамп има чврсто бирачко тело белих евангелиста, којима шаље поруке које они и желе да чују, а то је да су потребни ред и стабилност. Он ће уз то покушати да придобије и део центриста и неопредељених, које би покушао да застраши приказујући како демократска партија кокетира с анархизмом и социјализмом, а себе представи као гаранта стабилности и економског благостања.

    „Америчка економија се за време Трампа захуктала и уколико се опет захукта после короне, то ће бити врло важан исход за Трампа и шанса да придобије и трећу групу, а то су губитници глобализације. Са те три групе Трамп би могао да осигура поновну победу на изборима“, резимира Крстић.

    Тагови:
    избори у Америци, дубока држава, Доналд Трамп
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога