Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21318
    Пратите нас

    У току је покушај немачко-америчког надгорњавања око тога ко ће руководити тим процесом решавања косовског питања, али сведоци смо и забетониране позиције косовских Албанаца која не отвара простор за разговоре. Са платформом коју је Приштина предочила, немамо о чему да разговарамо и боље онда да не губимо време.

    Шеф Одбора за Косово и Метохију одлазећег састава парламента Милован Дрецун овако оцењује перспективе трке за решење косметовског питања, коју воде изасланици САД и ЕУ Ричард Гренел и Мирослав Лајчак.

    Коментаришући састанак председника Александра Вучића и лидера косовских Албанаца Хашима Тачија, који је Гренел најавио за 27. јуни у Белој кући, Дрецун додаје да остаје једино да се види да ли ће том приликом Вашингтон изаћи можда са неком идејом и иновативним предлогом, подсећајући да су САД у више наврата поновиле да неће наметати решење.

    „Америка је ипак отворила бар неки простор да Србија не буде тотални губитник, што би хтела Немачка. Мислим да ће ово у Вашингтону бити припремни састанак како да се настави дијалог, али нисам оптимиста јер видим непопустљив став Приштине“, истиче Дрецун.

    Он не очекује ни да ће Лајчак успети да оствари већи резултат, с обзиром на чињеницу да је управо током посете европског изасланика Приштини косовски премијер Авдулах Хоти изнео пет циљева платформе за преговоре који, како иронично примећује, ваљда предвиђа да Србија убеди пет чланица ЕУ које још нису признале Косово да то учине.

    „Ево само што нисмо. Нек они даље сањају о томе, али Србија није више тако слаба да не би могла да штити своје интересе, наравно, веома обазриво и мудро“, поручује Дрецун.

    Бивши вицепремијер Небојша Човић не искључује да би се на столу у Вашингтону могли наћи неки економски споразуми слични онима које је Гренел већ испосредовао.

    Шта ће бити на столу 27. јуна у Вашингтону

    На питање да ли очекује да се 27. јуна у Вашингтону нешто потпише, Човић каже да се у Белу кућу иде да се не одбију разговори, који су, како констатује, да ли је то коректно или не, заказани у предвечерје Видовдана, који је празник Србије.

    „Али чак и да то занемаримо, за њих остаје проблем што не могу да савладају оно једино што постоји као међународно-правни документ, који је такође прекршен од почетка, а то је Резолуција 1244. А и Србија има свој Устав. У медијима, рецимо немачким, постављају питање шта ће то Косово да дâ Србији, да ли ће Косово дати део своје територије Србији. Какво је то лицемерје и класична замена теза“, примећује Човић. 

    Неки медији, упозорава он, свесно или несвесно шире дефетизам и страх, али не треба омаловажавати резолуцију 1244, јер она на више места говори о територијалном интегритету СРЈ, чији је правни следбеник Србија.

    Човић истиче да Србија треба да штити своје националне интересе, јер би у супротном отворила даљи процес распарчавања преко Рашко-полимске области, притом без икаквих гаранција на европском путу.

    Још један разлог за опрез је, како напомиње, то што је међународна заједница и ЕУ варала и вара Србију: 42 споразума су потписана, ЕУ је била гарант и ниједан споразум није спроведен са албанске стране, а ништа им се није догодило. 

    „Ако ЕУ гарантује за то, какав је то кредибилитет преговарача. И на крају, ко су са албанске стране кредибилни преговарачи“, пита Човић.

    Русија више да помогне

    Човић верује и да би Русија требало више да помогне Србији, јер има и стратешки и геополитички интерес да Србија опстане, с чиме се слаже и Дрецун, који каже да је руска страна увек у свим званичним контактима желела да чује став Србије. 

    „Нама је потребна активна позиција Русије, а шеф руске дипломатије Сергеј Лавров који стиже у посету Београду, вероватно жели да чује да ли има предлога из Вашингтона. Колико је мени познато, нема“, наводи Дрецун.

    Он на крају констатује да у процесу трагања решења за косовско питање постоје две позиције: албанска, да је прича завршена и да би граница требало да буде на административној линији, што искључује компромисно решење, и српска коју овако описује:

    „Ми нећемо ни под којим условима признати овакву самопроглашену државу, чак ни по цену неуласка у ЕУ, нећемо се сложити са њеним евентуалним чланством у УН и ту су нам од највеће помоћи Русија и Кина као сталне чланице Савета безбедности. Али смо спремни да седнемо за преговарачки сто и трагамо за неким решењем које би било компромисно и моделирало будућност Косова и које би било прихватљиво и за једну и за другу страну. Ако је у БиХ могло да буде постигнуто решење и она остала целовита, што је проблем да Србија остане целовита. Зашто је немогуће постићи решење у оквиру територијалног интегритета и и резолуције 1244?“

    Тагови:
    дијалог, Косово, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога