Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    102216
    Пратите нас

    Европска унија до јуче није ни разматрала проширење да би се после састанака председника Србије Александра Вучића и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен сазнало да би Србија могла да постане чланица ЕУ до 2026. године. Нова стратегија ЕУ за проширење иде на руку Србији, а једино остаје спорно косовско питање.

    Србија је више пута тражила гаранције и оквирну годину за пријем, али се сада први пут изашло са 2026. као могућим роком. Саговорници Спутњика Зоран Миливојевић, дипломата у пензији, и Сузана Грубјешић из Центра за Спољну политику ово виде као спровођење у дело стратегије политике проширења коју је зацртала нова постава у ЕУ, правећи заокрет у односу на стару, али и као жељу Брисела да охрабри Србију и ојача њену веру у европски пут.

    Потврда нове стратегије ЕУ

    Миливојевић подсећа да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен од доласка на ту дужност истицала да је у интересу Уније да цео Западни Балкан укључи у ЕУ.

    „Друга ствар је што ЕУ тек треба да дефинише политику проширења. Али ово је потврда онога што је раније речено о интересу ЕУ да укључи Западни Балкан али и показатељ интереса Србије да постане део ЕУ,“ каже Миливојевић.

    Према његовим речима, да би се све ово реализовало потребно је да се дефинишу све политичке препреке, а посебно да се види какав је план ЕУ о закључењу правно обавезујућег споразума Београда и Приштине.

    „У сваком случају, председник Вучић на неки начин говори о гаранцијама о пријему у ЕУ јер је то потврда политичког става ЕУ о проширењу. Оно што остаје спорно јесте шта је са условом да се призна Косово,“ напомиње наш саговорник.  

    Нема признања Косова

    Сузана Грубјешић из Центра за Спољну политику слаже се да пре уласка у ЕУ Србија мора да потпише споразум о нормализацији односа са Приштином, али тврди да то не значи признање Косова. С друге стране, сматра да најава о пријему Србије у ЕУ очекивана.

    „Не би требало да нам то буде изненађење је ЕК још 2018. у својој стратегији проширења помињала 2025. годину као могућу за пријем Србије и Црне Горе у ЕУ. Међутим, Европски савет је тада само констатовао ту чињеницу и даље се није изјашњавао. Нова Европска комисија има мандат до 2024. године и до тог периода би Србија требало да отвори и затвори сва поглавља и да потпише уговор о приступању. После тога би дошло до ратификације уговора која траје од 18 до 24 месеца што значи да јесте реално да 2026. постанемо чланица ЕУ,“ објашњава Грубјешић.

    Прва потврда оквирног датума

    Како каже, састанак Вучића и Фон дер Лајенове у Бриселу  је веома важан јер иако смо у неколико наврата тражили гаранције и да нам се бар оквирно да година за пријем тек сада смо први пут чули да би то могло да се деси 2026. године.

    „Наравно, уколико ми са наше стране урадимо што се од нас тражи - од спровођења свих унутрашњих реформи до решавања питања са Косовом,“ каже она.

    Европска унија, подсећа Грубјешићева, не може ни да призна нити да не призна Косово јер то могу само да ураде државе чланице  односно преосталих пет држава чланица које не признају Косово.

    „Од Србије се тражи наставак дијалога на шта смо ми спремни и друго, да се дође до споразума о нормализацији односа. Подсећам да смо ми у тај споразум ушли још 2011. године, прво кроз технички, а касније и кроз политики дијалог,“ напомиње она.

    Миливојевић додаје да је јако битно на који начин ће ЕУ приступити проширењу, односно, да ли ће се он дешавати по новом или старом моделу.

    Модел пријема још упитан

    „То треба да чујемо за време председавања Немачке ЕУ које предстоји.  Дакле, да ли ће остати стари модел по ком се отварају поглавља једно по једно, и чека се да се сва отворе и затворе, или ће бити по методи коју је предложио француски председник Емануел Маркон да се прихвата једно по једно завршено поглавље,“ додаје наш саговорник.

    Састанку Александра Вучића и Урсуле фон дер Лајен присуствовао и специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак. Председница је изразила подршку поновном успостављању дијалога између Приштине и Београда под покровитељством ЕУ, што је кључно за њихов напредак у ЕУ.

     

    Тагови:
    проширење ЕУ, Србија, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога