Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    41826
    Пратите нас

    Глобална производња зависна од глобалног ланца снабдевања је на коленима, авио-индустрија на издисају, туризам са 10,5 одсто глобалног БДП-а на респиратору, покидани су ланци којима је свет био повезан.  Пандемија ковида 19 већ је променила лице привреде које познајемо, каже Радојка Николић, главна уредница часописа „Економетар“ и „Бизнис магазин“.

    Саговорница Спутњика напомиње да пандемија већ друго траје, а најаве су да ће још потрајати, па ћемо практично морати да научимо да живимо са вирусом корона, што значи да ће заиста доћи до потпуног деформисања привреде на коју смо навикли, да ће бити битно другачија. Електронско пословање и онлајн услуге, које је у већој мери изнудио живот са што мање контаката како се вирус не би ширио, постаће доминантан начин привређивања. Од е-банкарства, до е-трговине.

    Глобализација на коленима

    „Уколико се наставе овакви трендови у развоју привреде, а то је да неке делатности пре свега авиоиндустрија, саобраћај, туризам морају да претрпе значајне промене, а неке делатности ће се и угасити јер просто не могу да преживе, онда нас очекују промене где ће на једној страни бити веома развијен дигитални свет, а на другој страни ће се развијати обичне делатности које буквално зависе од људске радне снаге“, каже Николићева.

    Она напомиње да је ту, пре свега реч, о пословима који опслужују електронско пословање, попут доставе, али и онима који се тичу елементарне производње хране.

    Тешко је ишта прецизније рећи како ће наставити да функционишу сада угрожене делатности, али је ово било врло тешко предвидети, промене ће бити огромне и све терају на прилагођавање, истиче Николићева.

    Путници на аеродрому у Атини, Грчка
    © AP Photo / Dimitri Messinis
    Празни аеродроми, препознатљива слика у време пандемије коронавируса. Ојађени и авиоиндустрија и туризам који је пре Ковида 19 чинио више од 10 одсто светског БДП-а ће и после короне имати ново лице.

    Производња се враћа кући

    Оно што је сасвим јасно је, да су се догодиле велике промене управо на плану глобализације.

    „Многе земље су увиделе да због јефтине радне снаге и добрих услова не могу више сву своју производњу да лоцирају у Кини и да ризикују да услед тих покиданих ланаца остану без производње. Када се тај сегмент сагледа јасно је да је ово почетак краја глобализације у смислу пословања мултинационалних компанија какав смо до сада познавали“, тврди наша саговорница.

    Предузећа сада уче лекцију – колико је заиста осетљив глобални производни ланац, како је то оценио Габријел Фелбермајр из Института за светску економију из немачког Кила.

    Након слома компаније Леман брадерс 2008. многима је постало јасно у којој мери је свет новца осетљив, а то је имало и конкретне последице: многе фирме другачије су организовале своје финансије и постале су много мање зависне од банкарских кредита.

    Слично се може догодити и због епидемије вируса корона, каже Фелбермајр, истичући да нова лекција учи да треба скратити ланац снабдевања како би били мање осетљиви на могуће проблеме. Другим речима, производња би морала да почне да се враћа кући.

    Показало се да су погођена предузећа која послују интернационално, али и сва она која су умрежена с партнерима у свету.

    Зато државе више неће желети да ризикују да остану без неких стратешких производа, важних не само за опстанак нације него и економије, наглашава Николићева, али и напомиње да је свет ипак толико испреплетен да самодовољност ипак неће бити могућа у потпуности, јер би то значило задовољавање простом репродукцијом.

    Тагови:
    промене, глобализам, пандемија, привреда
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога