Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3440
    Пратите нас

    Три састанка за четири дана о питању Косова, које форсира ЕУ, треба да покажу да се о томе пита Брисел, а не Америка. Колико год то били и притисци на Србију, не могу нас угрозити, нити се на њих треба освртати.

    Аналитичар Драгољуб Анђелковић тако гледа на дипломатску ЕУ офанзиву наредних дана, истичући да је косовско питање поново постало врло битно, али не толико због нас, колико због односа између Брисела и Вашингтона, односно у контексту америчке предизборне кампање.

    Председник Србије Александар Вучић разговараће о Косову у четвртак у Паризу са француским председником Емануелом Макроном. То ће бити увертира пред виртуелни самит ЕУ већ наредног дана у Бриселу, посвећен управо теми дијалога Београда и Приштине, који организују Немачка и Француска. Наставак дијалога, прекинутог још 2018. године, заказан је за 12. јули, а домаћини Вучићу и новом косовском премијеру Авдулаху Хотију, биће шеф ЕУ дипломатије Жозеп Борељ и специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак.

    Америка и ЕУ бију битку преко Косова

    Све то Анђелковић види као битку коју преко Косова воде ЕУ и Америка.

    „Европски лидери, они водећи, од Макрона до Меркелове, по правилу су повезани са америчком дубоком државом, са противницима америчког председника Доналда Трампа. Њима свакако не иде у прилог да допусте да Трамп искористи косовско питање да покаже да је претходна администрација погрешно радила, односно да он отвори процес решавања тог питања“, каже за Спутњик Анђелковић, истичући да нико нема илузију да ће се питање Косова брзо решити.

    Он додаје да је сама чињеница да Трамп покреће то питање ствар престижа за њега и његову администрацију, што ЕУ не жели из два разлога. Прво, зато што се онда преговарачки процес преузима од ЕУ, што је за њу понижење, а друго, зато што је већина европских лидера повезана са Трамповим противницима.

    Председник Француске Емануел Макрон, председник САД Доналд Трамп и немачка канцеларка Ангела Меркел
    © Sputnik / Алексей Витвицкий
    Косовско питање поново је постало врло битно, не толико због нас колико због односа између Брисела и Вашингтона.

    Демонстрирати добру вољу

    „Отуда Европа сада форсирано намеће читав низ преговора и сви су повезани на разне начине са решавањем косовског питања. За Србију је рационално да одржава максимално добре односе са Вашингтоном и са Бриселом — да прихвати да учествује у америчкој иницијативи ако до ње дође, али и да учествује у преговорима које ЕУ лансира. На тај начин демонстрирамо добру вољу“, сматра наш саговорник.

    Он, међутим, напомиње да никако не смемо да прихватамо решења која су за нас неповољна. Једно је, како каже, преговарати, а друго капитулирати.

    Србија нема право да капитулира, али добро је да учествује у преговорима ко год да их покреће и да ту брани своје позиције.

    Србија да гледа свој интерес

    На питање да ли предстојећи састанци на тему Косова један за другим у низу значе да ће бити појачан притисак на Србију да прихвати становиште највећег броја чланица ЕУ о његовом признању, Анђелковић каже да смо ми већ навикли да живимо под притисцима.

    „То јесу притисци, али смо ми стално суочени са притиском. Мислим да се овде пре ради о демонстрирању ЕУ да је она битна и да она води процес, а не Америка. Зато је толико састанака. То је потез који треба гледати кроз призму конкуренције Европе и САД, где Европа својом иницијативом проба да истисне Америку. А када се ради о Србији, био један састанак или три, нама је свеједно. Бићемо под притисцима, али неће ти притисци бити толики да би нас угрозили“, оцена је овог аналитичара.

    Само је, сматра он, битно да знамо шта хоћемо и да не попуштамо, да на цивилизован начин бранимо своје ставове. А на притиске се не треба обазирати, закључио је саговорник Спутњика.

    Посебна очекивања од предстојећих састанака нема ни политиколог Јелена Вукоичић, која сматра да ће то бити још једна у низу већ виђених рунди разговора без резултата, које су протекле у знаку притиска на Србију да призна независност Косова.

    Жозеп Борел
    © AP Photo / Manuel Balce Ceneta
    Два дана после видео самита ЕУ посвећеног Косову, шеф ЕУ дипломатије Жосеп Борел и специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак биће домаћини наставку дијалога Београда и Приштине прекинутог још 2018. године.
    Још једна рунда — као и све претходне

    И она, као и Анђелковић, сматра да се у овом случају води битка између америчке и европске администрације, где Брисел, односно више Берлин жели да се наметне као лидер. ЕУ која се у последњој декади показала неспособном да реши многе своје унутрашње проблеме, хтела би да се покаже компетентном.

    Пошто у ЕУ и даље ни око чега битног не могу да се договоре, од економије, безбедности, питања миграната, желе да се на било ком политичком међународном значајном питању покажу као лидер, а проблем Косова им је ту згодно дошао. Поготово после заказаног и неодржаног састанка америчког изасланика за Косово Ричарда Гренела са Вучићем и представником Приштине, каже Вукоичићева за Спутњик.

    „Мислим да ће ту опет бити много притисака на Србију да препусти Косово Западу, односно да Косово добије пун правни и политички легитимитет, на шта Београд неће пристати, као што није ни до сада и по мени, ништа се значајно у овом тренутку неће догодити. Ништа се значајно неће догодити докле год неко на Западу не буде спреман да заиста седне за преговарачки сто и да саслуша Београд. До сада ту спремност јасно изражену нисмо видели и због тога и нисмо имали никакве резултате“, оцена је наше саговорнице.

    Тагови:
    дијалог, Трамп, ЕУ, Вучић, Макрон
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога