Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    25145
    Пратите нас

    Превођење импозантног истанбулског музеја Аја Софије (Свете Софије) у џамију наишло је на оштре реакције у хришћанском свету. Ердоган је желео да покаже моћ, на унутрашњем и на спољнополитичком плану. Међутим, тим потезом изгубио је последњи адут за застрашивање хришћанског дела света, а борба тек предстоји, оцењују гости „Спутњик интервјуа“.

    Према речима некадашњег амбасадора Србије у Ватикану, Турској и при Унеску, универзитетског професора др Дарка Танасковића, Аја Софија је толико импозантна, да имате утисак да сте ушли у грађевину која као да није дело људских руку, па је сасвим јасно да тај аспект владања, управљања њоме представља изузетно снажну полугу моћи. Међутим, додаје, та полуга моћи може бити и бумеранг и може се окренути против онога ко мисли да се њоме може манипулисати на овакве начине.

    Ердоган испуцао последњи адут

    „Он ово ради у инат оном делу света за који сматра да неправедно третира Турску и њега лично и понаша се, у неку руку, као ’грогирани‘ боксер који задаје ударце који су, понекад, убитачни. Међутим, ово није тако кратка борба и нису само три рунде. Мислим да је овим потезом испуцао последње адуте, јер на симболичком и цивилизацијском плану Ердоган тешко да може да има још неки адут који би могао да одигра, нарочито у погледу застрашивања немуслиманског дела света“, примећује Танасковић.

    Како каже, Ердоган јесте веома способан политичар и харизматична личност, нарочито на унутрашњем плану.

    „Међутим, на плану спољне политике његове мегаломанске идеје и покушаји реализовања неоосманистичког сна, односно та визија Турске као једне од највећих и најјачих држава на свету 2023. године, што је он обећао заједно са тадашњим министром Давутоглуом, врло често долази у судар са међународно-политичком реалношћу, попут фијаска у Сирији. Зато тражи простор где би демонстрирао ту снагу Турске и вратио је поново на велику светску сцену“, указује Танасковић.

    Слично размишља и професор Филозофског факултета, историчар и стручњак за византијску епоху др Влада Станковић, који каже да је феномен Свете Софије феномен људске цивилизације, а одлука Кемала Ататурка из новембра 1934, којом је ова грађевина постала музеј, значила је не само поглед у будућност, него и свесни раскид са османском прошлошћу.

    „Новоосманска идеологија која је последњих деценију и по или две на снази у Турској, иде постепено ка обнови и величању потиснутог османизма, додуше углавном дипломатским средствима. Али, овај потез турског председника је посебно проблематичан из једног разлога — то је последњи потез, јер након њега у том цивилизацијско-културном смислу није му остао ниједан други. Наиме, он је годинама наговештавао и претио да ће Света Софија бити враћена у статус џамије, али једном када се то уради, не знам шта је следећи корак на том плану. Наравно, постоји дипломатија, међународна политика, постоји и сила, али је на цивилизацијском плану он остао без аргумената којим би могао да прети, да би заузврат добио нешто и од хришћанске Европе, и од хришћанске Америке, и од хришћанске Русије“, примећује Станковић и додаје да је Ердоганов потез врло необичан уколико и даље жели да преговара и има савезнике, а не супарнике, противнике или чак непријатеље.

    Немерљив значај Свете Софије

    Историјски значај Свете Софије је немерљив, напомиње Станковић, јер је реч о једном од најпознатијих и најиконичнијих споменика вере, хришћанске, а касније и муслиманске и светске културне баштине уопште.

    „Света Софија у облику у којем данас стоји у срцу старог дела модерног Истанбула, сазидана је у шестом веку. Међутим, њен значај је и верски и историјски, али пре свега симболични. Мислим да је то пресудило да председник Ердоган донесе ову одлуку. Ипак, верујем да ће га изненадити реакције које ће уследити на овај потез, а поготово након првих молитви у Светој Софији. Верујем да ће се оне проширити као камен који је бачен у релативно мирно језеро“, сматра Станковић.

    Професор Танасковић се пак прибојава да међународне реакције неће бити такве да ће моћи да промене ток догађаја и подсећа да су и реакције на Ердоганове најаве да ће променити статус овог светског културног добра биле млаке.

    „Он је раније помало тактизирао и оклевао прибојавајући се реакција у свету и калкулишући да ли ће му на међународном плану више донети или одузети то што би ову цркву поново претворио у џамију. Међутим, од пре извесног времена он је практично заратио и посвађао се са свима онима до чијег је мишљења раније донекле држао. Зато је, с обзиром на унутрашње прилике у Турској, било сасвим јасно да претходна одлука Врховног суда да се из процедуралних разлога одбије захтев једне исламистичке групе о поништавању Ататурковог декрета, којим је Аја Софија постала музеј, заправо не значи ништа и да ће се наћи други пут како би ова велелепна црква поново постала џамија. То је Државни савет и учинио после само 17 минута већања и дао председнику могућност да својим указом измени Ататурков декрет“, објашњава Танасковић.

    Подсетимо, Аја Софија (Света Софија) изграђена је за време цара Јустинијана и представљала је симбол православља, али и моћи Византије све до пада Цариграда 29. маја 1453. године, када је турски султан Мехмед Други Освајач ушавши у град обавио молитву у овој богомољи. Тиме је симболично постала џамија, а Цариград престоница Османске империје. Одлуку о додели статуса музеја Светој Софији донео је бивши председник Турске Мустафа Кемал Ататурк 1934. године.

    Тагови:
    музеј, џамија, Унеско, Реџеп Тајип Ердоган, Аја Софија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога