Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2540
    Пратите нас

    Несређени бирачки списак који отвара широк простор за манипулације „фантомским бирачима“ једна је од кључних замерки које опозиција у Црној Гори упућује властима месец и по дана пред парламентарне изборе заказане за 30. август. 

    Званични подаци показују да је у бирачки списак уписано 541.000 бирача, иако Црна Гора има 622.000 становника, што би значило да земља има само 13,02 одсто малолетних особа, док је 2016. према налазима Европске комисије имала 22,02 одсто становника старости до 17 година.

    Шта се заиста дешава са бирачким списком Црне Горе нико поуздано не зна, али чињеница је да тај документ упућује на апсурд да је разлика између броја пунољетних грађана Црне Горе и броја уписаних бирача преко 50 хиљада – тј. да више од 50 хиљада особа више има право гласа у Црној Гори него што сама држава има пунољетних становника.
    Ова аномалија бирачког списка није од јуче. Није тајна нпр. да је разлика између броја бирача и пунољетних Црногораца 2011. износила више од 31 хиљаде, те да из године у годину број бирача у Црној Гори расте много брже него број пунољетних грађана.

    Управо је неуређеност и нетранспарентност бирачког списка и овог пута једна од кључних примједби опозиције пред изборе. На то указују и неке невладине организације попут мреже ЛУПА, која такође тврди да најновији списак који је ових дана објавио МУП Црне Горе садржи најмање 50 хиљада такозваних „фантомских бирача“
    А 50.000 није мало. Рецимо, Демократска Црна Гора Алексе Бечића, најјача опозициона странка која је 2016. самостално изашла на изборе, освојила је укупно 38.327 гласова, односно 8 мандата, што упућује да бројка од 50 хиљада у црногорском Парламенту гарантује преко 10 посланичких мјеста, односно више од 13 одсто представника у највишем законодавном дому.

    Медојевић у писму немачком министру: Гастарбајтери гласају иако немају право

    Кад је реч о томе ко су „фантомски бирачи“ могући одговор може се наћи у писму које је један од лидера Демократског фронта Небојша Медојевић упутио немачком министру унутрашњих послова Хорсту Зехоферу.

    Медојевић, који је и члан скупштинског Одбора за безбједност, наводи у писму да одређени број држављана Црне Горе који су деценијама гастарбајтери у Њемачкој, долази да гласа на изборима у Црној Гори , иако на то немају уставно и законско право, а све, како тврди, у организацији "владајуће комунистичке партије ДПС и дијела безбједносних служби".

    Подсјећајући да  бирачко право имају само они држављани Црне Горе који најмање 2 године стално бораве у земљи, Медојевић упозорава да већ деценијама гастарбајтери са сталним пребивалиштем у Њемачкој противуставно и незаконито остају у бирачком списку и организовано долазе да гласају на изборима у Црној Гори, а да им за то власти исплаћују новчану надокнаду.

    „Ја сам у више наврата упозоравао колеге у Бундестагу, Владу Њемачке и Уред Канцеларке, на ову очигледну криминалну праксу владајуће партије у Црној Гори и посебно на основану сумњи да се исплате путних трошкова и корупционашке надокнаде за гласање обавља у кешу и да новац потиче од шверца наркотика и цигарета, дакле од међународног организованог криминала“, написао је Медојевић у писму Зехоферу.

    Он је најавио да ће слична писма упутити министрима унутрашњих послова Швајцарске, Луксембурга и Шведске.

    Наиме, медији су више пута писали да Бошњаци и Албанци из дијаспоре традиционално долазе организованим чартер летовима да гласају на изборима у Црној Гори, док је такво право ускраћено људима пореклом из Црне Горе који живе у Србији, чак и ако имају црногорски пасош.

    Запањујуће бројке

    Аналитичар Игор Дамјановић упозорава да уколико се доследно примијени закон, који регулише како се у Црној Гори стиче право гласа, долази се до запањујућих бројки о броју оних који немају то право а налазе се на бирачком списку.

    „Када примијенимо норму која свима који немају сталан боравак у трајању од најмање 2 године у Црној Гори одузима право гласа, испада да преко 103 хиљаде особа или 19 одсто укупног бирачког списка су непостојећи бирачи, односно лица којима је право гласа додијељено противзаконито“, тврди Дамјановић за Спутњик.

    То да се закон брутално и константно крши, према речима овог аналитичара, посебно је било видљиво у вријеме референдума о државно-правном статусу 2006. године, што, како каже, не крију ни представници актуелне власти.

    „Током посјете САД 2016. године тадашњи потпредсједник парламента Црне Горе Суљо Мустафић изјавио је: ’Више од 16 хиљада људи из дијаспоре гласало је на референдуму, укључујући стотине људи из Чикага, Њујорка и других градова‘. Прошле године приликом посјете Луксембургу актуелни градоначелник Подгорице Иван Вуковић рекао је да није било ’патриота из дијаспоре не би било ни независне Црне Горе‘“, подсјећа Дамјановић.

    Он, међутим, сматра да део одговорности за неуређене бирачке спискове сноси и опозиција која, осим спорадичних жалби, није покушала да кандидује конкретно решење за овај проблем.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    Небојша Медојевић, Црна Гора, избори
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога