Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    110112
    Пратите нас

    Кина је добро прорачунала последице доношења Закона о националној безбедности Хонгконга, али неће изазивати нови Хладни рат. Међутим, она ће се држати црвених линија и бранити свој суверенитет и територијални интегритет.

    Још од када се пре две године, уз Русију, нашла на списку главних америчких стратешких ривала, Кина се, са Вашингтоном, налази у клинчу који је зачињен кризама у Јужном кинеском мору и у Хонгконгу.

    Управо је Хонгконг тема новог закона који је у уторак потписао амерички председник Доналд Трамп. Према слову Закона „О аутономији Хонгконга“, Америка сматра Кину одговорном за репресивне акције против становника Хонгконга и спремна је да уведе санкције одговорним лицима. Трамп је, такође, декретом укинуо преференцијални третман Хонгконга, бивше британске колоније, која се 1997. вратила у окриље Кине у статусу који јој пружа систем „једна земља, два система“.

    Пекинг је на амерички изазов одговорио промптно – најављене су узвратне мере и увођење санкција личностима и компанијама који су умешани у чин доношења закона.

    „Црвеним линијама одбране суверенитета“ на америчку претњу

    Кина ће на овакве изазове увек одговарати „црвеним линијама одбране суверенитета и територијалног интегритета“, каже дугогодишњи дописник агенције Танјуг из Кине Милорад Денда.

    Све што се између Вашингтона и Пекинга догађа по питању Хонгконга, Кина разуме као удар на њен суверенитет и територијални интегритет и реагује у складу са тим како једна суверена држава, објашњава Денда.

    „Кинеско реаговање је очекивано, исто тако као што је јасно да Кина није изненађена актом Вашингтона, али је, како кажу у Пекингу веома припремљена. Не треба, дакле, имати илузија да је Кина, доносећи Закон о националној безбедности у Хонгконгу веома добро израчунала и проценила све ризике и све предности тог закона“, каже Денда.

    Кина ће, ипак, избегавати проактивно провоцирање Вашингтона и настојаће да односе са Америком одржи стабилним, колико год је то могуће, наводи Денда, позивајући се на изјаву кинеског министра спољних послова Ванга Јиа да Пекинг неће интензивирати кинеско-америчку конфронтацију, нити ће са своје стране иницирати нови Хладни рат.

    Председници САД и Кине, Доналд Трамп и Си Ђинпинг, на маргинама Самита Г20 у Осаки
    © AP Photo / Susan Walsh
    Све што се између Вашингтона и Пекинга догађа по питању Хонгконга, Кина доживљава као удар на свој суверенитет

    Ипак и шеф кинеске дипломатије морао је да примети да су односи Пекинга и Вашингтона достигли најнижу тачку откако су, седамдесетих година прошлог века, успостављени дипломатски односи.

    У том смислу, Кина ће чврсто бранити своје националне интересе и неће бити застрашени америчким притисцима, каже Денда – биће спремни да прихвате цену и ризике одбране својих интереса. Осим тога, Кина се припрема за дугорочно надметање са Америком јачајући своју националну и државну моћ и истрајаваће против дугорочних страних изазова.

    „То је, дакле, кинеска стратегија, у којој нема офанзивног наступа, али има врло чврсте дефанзиве и одбране и јачања те одбране пуним развојем државних капацитета“, објашњава Денда.

    „Овде је битно да је цена која се плаћа за одржавање суверенитета и интегритета много мања, односно није толико велика да би суштински повредила Кину“, сматра Денда.

    Хонгконг – бесцаринска зона као „излог капитализма“

    Када се говори о укидању преференцијалног статуса Хонгконгу, требало би имати у виду историјски и идеолошки контекст развоја тог града. Осим што је дуго уживао статус бесцаринске зоне, Хонгконг је, током Хладног рата, био „излог просперитетног капитализма“ наспрам комунизму у остатку Кине, од кога га је, уместо Гвоздене, делила разапета „Бамбусова завеса“.

    „Све економске мере, олакшице, јачање полуга финансијског центра, преференцијални статус у Америци, требало је да допринесу хонгконшком развоју. Сада се укидају те олакшице и Хонгконг се третира исто као остатак Кине“, каже Денда.

    Осим увођења царина, Вашингтон прети и санкцијама, међутим, Кинези, додаје Денда, примећују то пре говори о његовој немоћи да наметне своју концепцију кинеско-америчких односа.

    Односи између Америке и Хонгконга донедавно су били регулисани Законом „О односима са Хонгконгом“, усвојеним 1992, који је америчкој влади дозвољавао да од 1997. Хонгконг третира другачије од остатка Кине.

    На овај закон усвојени су амандмани новембра 2019. и закон је променио име у Закон „О демократији и људским правима у Хонгконгу“, да би 25. јуна Закон „О аутономији Хонгконга“ добио једногласну подршку у Сенату.

    Тагови:
    црвена линија, Америка, Хонгконг, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога