Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21735
    Пратите нас

    Европска комисија кориговала је своју невеселу економску прогнозу из маја ове године. Рецесија која до краја 2020. чека чланице Европске уније биће још и жешћа него што је првобитно предвиђано. И велико је питање од колике ће помоћи бити пакет мера за ублажавање кризе, буде ли уопште усвојен на ванредном, дводневном самиту лидера Европске уније.

    Осим што упозорава да ће пад бити дубљи него што је очекивано, коригована процена Европске комисије опомиње и да ће опоравак у идућој години бити мање робустан него што се испрва очекивало. И то у оптимистичком сценарију да не буде другог таласа епидемије вируса корона и поновног затварања економије.

    Највећи пад у историји

    У бројкама, не постане ли у међувремену још и горе, укупни овогодишњи пад БДП-а чланица Европске уније износиће чак 8,3 одсто – највећи пад БДП-а у њиховој послератној историји, дупло већи него у економској кризи 2008. – док се следеће године очекује раст од недовољних 5,8 одсто.

    Притом, указаће ЕУ комесар за економију Паоло Ђентилони а преноси „Дојче веле“, „разлике међу државама чланицама постаће још веће... Ово остаје прича о повећаном разилажењу, неједнакости и несигурности. И зато је тако важно да се дође до брзог договора о плану опоравка кога је предложила Комисија – како би се убризгало и ново поверење и ново финансирање наших економија у ово критично време.“

    Ванредни самит ЕУ

    Управо је овај план Европске комисије – састављен на основу заједничког предлога немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона из маја ове године – главна тема ванредног Самита Европске уније који се одржава овог петка и суботе.

    План предвиђа помоћ од укупно 750 милијарди евра током три године, од тога 500 милијарди у виду бесповратне помоћи а остатак кроз кредите. Новац би био обезбеђен задуживањем саме Европске уније, што је потез без преседана који би је „за један корак приближио стварању праве фискалне уније“, како је указао портал „Политико“.

    Па зато можда и не чуди што је, долазећи на самит, Емануел Макрон оценио да ће он представљати „тренутак истине и амбиције за Европу... Европски пројекат је овде у питању“.

    Његова партнерка Ангела Меркел – која је од главне заговорнице драконских мера штедње постала великодушни дародавац бесповратне помоћи – упозорила је уочи самита да „пут до усвајања плана остаје дуг“ иако време цури, а слична је порука и Марка Рутеа, премијера Холандије која, уз Аустрију, Данску и Шведску, чини ону „шкрту четворку“ противника плана Меркелове и Макрона. „Моја процена је да су шансе за постизање договора мање од 50 одсто. Штавише: на крају, садржина је важнија од брзине“, поручио је Руте и напоменуо: „Слаб компромис неће Европу одвести никуда.“

    Куда ће овај, Макроновим речима, тренутак истине одвести Европску унију? Зашто пакет помоћи – и уз њега седмогодишњи буџетски оквир Европске уније, о коме се такође на овом самиту разговара – до сада већ нису усвојени? И у каквом ће стању Европска унија дочекати крај рецесије у коју упада?

    Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили професор Ђорђе Ђукић са Економског факултета идоцент на Катедри за међународно право и међународне односе Правног факултета у Београду Милош Јовановић.

    Бруталније него 2008.

    „Много шта у вези с пакетом помоћи још није усаглашено и представља тачку спорења, од питања какав ће бити однос бесповратних субвенција и кредита, преко начина њихове дистрибуције, па до незадовољства богатијих чланица ЕУ, предвођених Холандијом, изазваног чињеницом да се од њих тражи да финансирају оне чланице Уније које пре избијања нису спровеле структурне реформе, а сада су због тога и додатно погођене“, указује професор Ђукић.

    Предвиђена укупна сума од 750 милијарди долара, тврди портал „Блумберг“ у уредничком коментару, представља минимум онога што ће европским економијама бити потребно за санирање последица кризе, али ће и као таква, напомиње Ђорђе Ђукић, „бити и те како значајна, не само у психолошком смислу већ и за покривање губитака у најтеже погођеним земљама ЕУ“.

    Међутим, упозорава „Спутњиков“ саговорник, „није реално очекивати да ће ефекти ових улагања моћи да се осете пре друге половине 2021. односно почетка 2022. године... Ова криза биће још дубља и бруталнија од кризе 2008. године, а поврх тога нас тек чека проблем с дуговима оних земаља, попут Италије и Шпаније, које су већ биле презадужене и пре избијања пандемије.“

    Партнерска солидарност и себични интерес
    „Већ је економска криза 2008, која се потом претворила у кризу евра и грчку дужничку кризу, показала потпуноодсуство солидарности унутар ЕУ“, подсећа Милош Јовановић. „То, међутим, не значи да некакав пакет помоћи овом приликом неће бити усвојен, без обзира на противљење 'шкрте четворке' која ће издејствовати некакве уступке али неће моћи да се одупре заједничком противљењу Француске и Немачке.“

    При чему треба имати у виду да француско-немачки предлог о заједничком задуживању и бесповратној помоћи није израз њихове (накнадно стечене) потребе да буду солидарни и пруже помоћ својим европским партнерима, већ је реч о диктату интереса њихових економија, коментарише Милош Јовановић.

    „Није Ангела Меркел доживела преображај од непоколебљиве заговорнице драконских мера штедње до некога ко великодушно нуди несебичну помоћ, већ интерес Немачке налаже нужду за опстанком унутрашњег тржишта ЕУ од кога управо она има највише користи, те јој ни мало не одговара да дође до краха појединих земаља и њихових привреда. Поготово ако су оне велике као Италија. Управо због тога ће у релативно кратком року и морати да се дође до некаквог компромиса. Ипак, то не значи и да ће из ове кризе проистећи и продубљивање европске интеграције у смеру стварања дубље, фискалне уније. Садашње мере остаће случај за себе, управо зато што им је искључиви циљ спасавање европске економије од краха.“

    Прочитајте и:

    Тагови:
    криза ЕУ, финансије, Никола Врзић, Нови спутњик поредак
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога