Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1282
    Пратите нас

    Нема објашњивог разлога да се слави било који рат, па тако ни хрватска операција Олуја, у којој је више од 1.800 Срба страдало, а њих око 240.000 протерано. Међутим, различита гледања Срба и Хрвата на тај догађај тешко да ће икада бити превазиђена: Хрватска ће наставити да га слави, а Срби да га обележавају као дан сећања на жртве.

    Историчар Милан Гулић са Института за савремену историју овако коментарише непремостива тумачења Олује. Како истиче, све и да се прихвати хрватска прича о легитимности те операције, резултат су убијени и протерани људи и попаљена села.

    Нема разлога за славље

    „У култури сећања свих нас који смо силом прилика учествовали у том рату, јесте моменат жртве. Нисам сигуран да у рату у ком сви у првом реду гледамо тај моменат, имамо било шта да славимо. Отуда прича и о томе да ли постоји разлог да се Олуја слави. Не постоји. Али не верујем да ће икада доћи до тога да све зараћене стране на исти начин поимају тај рат. И не мора. Битно је само да схватимо шта је жртва, шта је злочинац, где су почињени злочини. Да ли ћемо тај рат посматрати овако или онако, мање је важно! Оног тренутка кад схватимо да су жртве постојале и на оној другој страни, имамо неку прилику да напредујемо“, каже Гулић.

    Саво Штрбац из Информационо-документационог центра „Веритас“ у емисији Спутњика посвећеној 25. годишњици Олује наводи и конкретне податке о броју страдалих Срба у тој операцији: 1.872 жртве, међу њима 1.221 цивил или 65 одсто. Међу тим цивилима је три четвртине старијих од 60 година. Такође, у тој бројци су биле 552 жене, од тога чак четири петине њих старијих од 60 година.

    Штрбац прецизира да се од укупног броја страдалих 772 воде као нестали, од тога је 550 цивила и 278 жена. На списку погинулих је и десеторо деце: четворо је убијено гранатама на Петровачкој цести. „Веритас“ је на том месту, како наводи наш саговорник, направио спомен-обележје, а ускоро би требало да буде изграђен и храм, за чију је изградњу 90 одсто средстава обезбедила Србија.

    „Хрвати су накнадно пред Међународним судом правде признали да су њихови авиони надлетали Републику Српску и бацили бомбе, само не признају да су погодили цивиле, него кажу да су погодили тенкове и оклопна возила. Нигде није било тенкова. Снимци показују да је погођен мерцедес и један шлепер где су погинула деца“, наводи Штрбац.

    За злочине у Олуји само један правоснажно осуђен

    Штрбац додаје и податак да у овом тренутку 341 тело ексхумирано у Хрватској још није идентификовано, а да „Веритас“ има евидентираних још 110 гробних места из времена Олује, док је према хрватским подацима таквих локација 37.

    Притом, наглашава саговорник Спутњика, само је један човек правоснажно осуђен у Хрватској за злочине над Србима у Олуји. Реч је о извесном Божи Бачелићу, етничком Албанцу који је променио име, осуђеном за убиство двоје стараца и још једног заробљеног војника, а вероватно ни он не би био осуђен да унук тог брачног пара није био у хрватској војсци.

    Још једна особа је пред судом у Ријеци засад неправоснажно осуђена за убиство троје српских цивила, при чему је реч о етничком Србину који је служио у хрватској војсци.

    Милановићева изјава као бомбардовање РТС-а

    У светлу наведених података Милана Гулића чуди изјава председника Хрватске Зорана Милановића да је „до девастације српског народа у Хрватској дошло због Београда“.

    „То ме мало подсећа на бомбардовање РТС-а, где је главни кривац испао онај који те људе није евакуисао, иако не споримо његову кривицу, а у неку руку замагљује се кривица оних који су послали авионе и бомбе на ту зграду. Тако и у овом случају. Нема дилеме да је то била агресија на заштићену зону УН, да је врло темељно очишћено становништво са тих простора. И Брионски транскрипти (разговори Фрање Туђмана са војним и цивилним руководством) не остављају дилему шта је био интерес тадашњег хрватског врха“, наводи историчар.

    До помирења преко истине

    Др Дејан Јовић, предавач на Факултету политичких наука и у Загребу, и у Београду, сматра дотле да са хрватске стране у сагледавању Олује ипак има неких помака у последње две године, а као аргумент наводи изјаву председника Милановића да се тој операцији даје митски значај. Подсећа и да је Милановић демонстративно напустио обележавање 25. годишњице операције Бљесак, јер се појавило неколико људи с амблемима ХОС-а и поздравом „За дом спремни“.

    „Ако би се то догодило и у Книну, можда се понови одлазак Милановића“, верује Јовић.

    На питање да ли је ипак могуће, и поред бројних размимоилажења, побољшање односа између Србије и Хрватске, Штрбац примећује да се до помирења долази преко истине, али констатује да овде нема спремности да се било ко, посебно хрватско друштво, суочи са истином ни из ’90-их, ни из ’40-их година.

    „Постоје примери сарадње и то је добро. Да ли је то довољно брзо? Није. Да ли је потребно још много урадити да би та сарадња била боља? Јесте. Између осталог, да се погледа прошлости у очи, па не морамо да мислимо исто“, сматра Гулић.

    Регион да извуче поуке

    Професор Јовић истиче да после 25 година читав регион треба да извуче одређене поуке из дешавања ’90-их година, а као прву наводи да треба проценити властиту снагу и своје интересе ускладити с реалношћу, што није био случај ’90-их година, када су многи ишли мимо воље кључних међународних актера.

    „Друго, требало би рећи да је рат велико зло, да би требало обележавати жртве, размислити о томе зашто је дошло до њега и радити на томе да се никад не понови, а не славити. Рат никад није најбољи догађај у вашој историји. Теза да је Домовински рат или било који други најсветлији моменат наше историје је врло опасна, зато што води ка томе да славите рат, а не да жалите због рата. Али исто тако сви који су били жртве, морају схватити да то што си жртва не значи да ниси одговоран, између осталог и за нешто друго. Нема црно-беле поделе. Морамо бити паметни, а циљ не сме бити обнова мржње и стварања претпоставки за неки нови рат, него спречавање мржње и то да се рат више не понови“, поручује Јовић.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    односи, Србија, годишњица, Книн, Акција Олуја, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога